Михайлова, Алена Алексеевна. «Черногорская шапка» как визуальная летопись: к проблеме отражения истории в этнографических памятниках (на материалах РЭМ)

Дата публикации:

Ссылка для цитирования: Михайлова, Алена Алексеевна. «Черногорская шапка» как визуальная летопись: к проблеме отражения истории в этнографических памятниках (на материалах РЭМ) // Studia Slavica et Balcanica Petropolitana. 2018. № 2. С. 57-79; DOI https://doi.org/10.21638/spbu19.2018.204.

For citation: Mikhaylova, Alena Alekseevna. «Montenegrin cap» as a visual chronicle: to the problem of reflection of history in ethnographic artifacts (on materials of the Russian Museum of Ethnography), in Studia Slavica et Balcanica Petropolitana. 2018. № 2. Pp. 57-79. DOI https://doi.org/10.21638/spbu19.2018.204.

Название статьи «Черногорская шапка» как визуальная летопись: к проблеме отражения истории в этнографических памятниках (на материалах РЭМ)
Авторы Михайлова, Алена Алексеевна — кандидат исторических наук, ведущий научный сотрудник, Российский этнографический музей, Санкт-Петербург, Россия, Адрес электронной почты защищен от спам-ботов. Для просмотра адреса в вашем браузере должен быть включен Javascript.; Scopus ID 57193093528
В рубрике Commentarii / Cтатьи
Год  2018 Номер журнала  2 Страницы  57-79
Тип статьи Научная статья Индекс УДК; ББК УДК 391.4; ББК 79.1 Индекс DOI https://doi.org/10.21638/spbu19.2018.204
Аннотация В статье поднимается проблема мемориализации истории в объективированных формах культуры. Особое внимание уделяется изучению отражения политических и этнокультурных трансформаций в этнографических музейных памятниках. В фокус исследования помещено несколько образцов мужских головных уборов середины XIX – конца XX в. из собрания Российского этнографического музея, ассоциируемых с традиционной культурой черногорцев. Рассматриваемые в комплексе с письменными и иллюстративными источниками, а также подобными памятниками из собраний других музеев, предметы демонстрируют свою важную роль в репрезентации черногорской национальной идентичности. «Черногорская шапка», как атрибут национального костюма, получила распространение в повседневной жизни населения Черногории в период становления ее государственности. Она предстает как динамический культурный феномен, на протяжении двух столетий демонстрирующий свою семантическую и функциональную подвижность, связанную с потребностью отражения в объектном мире духовно-политических переживаний этнического сообщества. Источниковедческий взгляд на музейные артефакты открывает широкие возможности для их интерпретации, а теоретическая реконструкция среды их бытования способствует многомерному видению исторической картины. Наблюдение за метаморфозами декора «черногорской шапки» и его символики в Новейший период позволяет анализировать этнонациональные и межэтнические процессы, происходящие на постъюгославском пространстве. В целом исследование показывает, каким образом музейные памятники могут выступать инструментами фиксации и трансляции истории в коллективной памяти этнических сообществ.
Ключевые слова  источниковедение, наследие, музей, идентичность, черногорская шапка, репрезентация, этничность
Полный текст статьи Язык статьи русский
Список цитируемой литературы

Adžić, Novak. U vučjim čeljustima zbog Crne Gore (опубл. 02.09.2013) // URL: http://portalanalitika.me/clanak/113755/u-vucjim-celjustima-zbog-crne-gore (дата посещения ― 01.07.2018).

Blagojević, Aleksandra. Priča o crnogorskim kapama (опубл. 07.10.2016) // URL: http://mondo.rs/a945627/Info/Ex-Yu/Crnogorska-narodna-nosnja.html (дата посещения ― 31.08.2018).

Ćosović, Miroslav. Bajke o crnogorskom učešću (опубл. 26.06.2013) // URL: https://portalanalitika.me/clanak/105978/bajke-o-crnogorskom-ucescu (дата посещения ― 31.08.2018).

Ćosović, Miroslav. Kako su četiri ocila importovana u Crnu Goru 1918. godine (опубл. 29.02.2016) // URL: http://portalanalitika.me/clanak/220605/kako-su-cetiri-ocila-importovana-u-crnu-goru-1918-godine (дата посещения — 31.08.2018).

Ebel, Vilhelm. Dvanaest dana u Crnoj Gori. Podgorica: CID, 2006. 211 s.

Golicin, Dmitrij. Kraј sinjega mora: bilješke sa puta po Crnoj Gori i dalmatinskoj obali. Podgorica: CID, 1999. 178 s.

Gopčević, Spiridon. Crna Gora i Crnogorci. Podgorica: CID, 2008. 241 s.

Greenawalt, Alexander. Kosovo Myths: Karadžić, Njegoš, and the Transformation of Serb Memory // Spaces of identity. 2001. Vol. 3. P. 49–65.

Hasert, Kurt. Crna Gora. Putopisi. T. 1. Podgorica; Cetinje: CID, 1995. 492 s.

Holeček, Josef. Crna Gora. Podgorica: CID, 1995. 150 s.

Ivanović, Božina. Antropološki lik velikog vojvode Mirka Petrovića // Međunarodno priznanje Crne Gore. Nikšić: CANU, 1999. S. 311–324.

Jović, Tatjana; Jovićević, Milan. Crnogorska vojska: organizacija i uniforme: 1830. do 1914. Cetinje: Narodni Muzej Crne Gore, 2006. 182 s.

Jovićević, Andrija. Crna Gora. (Katunska, Riječka, Crmnička, Lešanska i Bjelopavlićska nahija.) Narodni život i običaji // Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slavena. 1903. Knj. 8. Sv. 1. S. 48–78.

Jovićević, Andrija. Riječka nahija u Crnoj Gori. Podgorica: CID, 1999. 470 s.

Kadić, Veliša. Crna Gora: Srpski barjak samo na svadbama (опубл. 06.11.2017) // URL: http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:694322-Crna-Gora-Srpski-barjak-samo-na-svadbama (дата посещения — 31.08.2018).

Malbaša, Predrag. Periferik. Cetinje: P. Malbaša, 2006. 156 s.

Malcolm, Noel. Kosovo: A Short History. New York: New York University Press, 1999. 492 p.

Marž, Pjer. Putovanje po Crnoj Gori i Hercegovini. Podgorica: CID, 2000. 99 s.

Milošević, Milorad. Pokloni za diplomate: Malo kineski, malo crnogorski vez (опубл. 25.02.2013) // URL: http://www.vijesti.me/ekonomija/pokloni-za-diplomate-malo-kineski-malo-crnogorski-vez-115426 (дата посещения ― 31.08.2018).

Milošević, Milorad. Za protokolarne poklone naručene jeftine kopije crnogorske kape (опубл. 15.03.2013) // URL: http://www.vijesti.me/ekonomija/pokloni-za-diplomate-malo-kineski-malo-crnogorski-vez-115426 (дата посещения ― 31.08.2018).

Morgan, Kamilo. Crna Gora. Podgorica: CID, 2004. 133 s.

Mrvaljević, Zorica. Crnogorska narodna nošnja. Podgorica: Muzeji i galerije, 2006. 205 s.

Radojević, Danilo. Ukrasi na crnogorskoj kapi // URL: http://www.montenegro.org.au/ukrasi_na_crnogorskoj_kapi.html (дата посещения ― 31.08.2018).

Raš, Gustav. Crna Gora u pričama. Podgorica: CID, 2001. 151 s.

Rotković, Radoslav. Crna Gora i Dušanovo carstvo. Cetinje: Grafos, 1997. 269 s.

Rovinski, Pavel Apollonovič. Etnografija Crne Gore. T. 1. Podgorica: CID, 1998. 520 s.

Standard objašnjava: Otkud jevrejski simbol na crnogorskoj kapi Danila Petrovića? (опубл. 21.02.2018) // URL: http://standard.co.me/index.php/drustvo/item/10908-standard-objasnjava-otkud-jevrejski-simbol-na-crnogorskoj-kapi-danila-petrovica (дата посещения ― 31.08.2018).

Van Mandere, Henri. Crna Gora. Podgorica: CID, 2002. 181 s.

Vujačić, Velimir. Veze Crnogoraca i Hrvata u doba Svetog Petra i Njegoša // Matica. 2013. Br. 54. S. 265–356.

Андреева, Ирина Валерьевна. Музейный предмет как документ: к истокам документивной концепции музееведения // Вестник культуры и искусств. 2017. № 3 (51). С. 7–15.

Байбурин, Альберт Кашфуллович. Семиотический статус вещей и мифология // Материальная культура и мифология. Ленинград: Наука, 1981. С. 215–226.

Баранов, Дмитрий Александрович. Музей и репрезентации этнографической реальности // Сборник статей к 60-летию А. К. Байбурина. Санкт-Петербург: Европейский Университет, 2007. С. 384–396.

Баранов, Дмитрий Александрович. Музей, вещь, собиратель… // Актуальные проблемы полевой фольклористики. Вып. 3. Москва: МГУ, 2004. С. 89–93.

Баранов, Дмитрий Александрович. О чем молчат вещи // Этнографическое обозрение. 2016. № 5. С. 25–39.

Барјактаровић, Мирко. Порекло и време настајања «Црногорске ношње» // Гласник Етнографског музеја у Београду. 1979. Књ. 43. С. 119–134.

Беляева, Валентина Ивановна. Деятельность А. А. Вознесенского во Всеславянском комитете и Славянском комитете СССР // Советское славяноведение. 1973. № 3. С. 92–93.

Братић, Тома. Народна ношња у Херцеговини // Гласник Земаљског музеја. 1906. Књ. 8. С. 229–243.

Ван Менш, Петер. К методологии музеологии // Вопросы музеологии. 2014. № 1 (9). С. 64–78.

Влаховић, Митар. О најстаријој капи код Југословена с обзиром на збирку капа етнографског музеја у Београду // Зборник Етнографског музеја у Београду 1901–1951. Београд: Научна књига, 1953. С. 144–163.

Де Сомијер, Виала Луис Клод. Историјско и политичко путовање у Црну Гору. Цетиње: ИЦ Цетиње, 1995. 383 с.

Досталь, Марина Юрьевна. «Новое славянское движение» в СССР и Всеславянский комитет в Москве в годы войны // Славянский альманах. Москва: Индрик, 2000. С. 175–188.

Досталь, Марина Юрьевна. Идея славянской солидарности и несостоявшийся в Москве в 1948 г. первый общеславянский конгресс ученых-славистов // Славянский вопрос. Москва: Институт славяноведения и балканистики РАН, 1997. С. 182–203.

Досталь, Марина Юрьевна. Славянский конгресс в Белграде в 1946 г. // Славянские съезды XIX–XX вв. Москва: Институт славяноведения и балканистики РАН, 1994. С. 128–142.

Ердељановић, Јован. Стара Црна Гора. Београд: Слово љубве, 1978. 901 с.

Колосков, Евгений Андреевич. Косовский миф в современной сербской и албанской историографии: этапы и основные тенденции // Studia Slavica et Balcanica Petropolitana. 2016. № 2. С. 152–168.

Кузьмичева, Людмила Васильевна. Правящие династии Сербии и Черногории в восприятии представителей дома Романовых в конце XIX – начале XX в. // Человек на Балканах: Власть и общество: опыт взаимодействия (конец XIX – начало XX в.). Санкт-Петербург: Алетейа, 2009. С. 189–201.

Кулиева, Измира. Женские головные уборы как атрибут азербайджанского национального костюма // Irs/Наследие/Heritage. № 4 (82). 2016. С. 44–48.

Караџић, Вук Стефановић. Црна Гора и Црногорци. Штутгарт, 1837 // URL: https://sr.wikisource.org/wiki/Црна_Гора_и_Црногорци (дата посещения — 31.08.2018).

К. Р. (Романов, Константин Константинович). Дневники. Воспоминания. Стихи. Письма. Москва: Искусство, 1998. 493 с.

Медаковић, Милорад Георгијев. Живот и обичаjе црногораца. Нови Сад: Епископска књигопечатња, 1860. 190 с.

Лысенко, Олег Викторович; Прокопьева, Наталья Николаевна. Исследователи традиционной культуры и их коллекции: отражение в зеркале музейного собрания // Материалы по этнографии. Т. III. Санкт-Петербург: Навигатор, 2010. C. 323–329.

Михайлова, Алена Алексеевна. Феномен сглаза и обережные мотивы в сербской традиционной вышивке: поиск актуального подхода к изучению этномузеологического наследия // Studia Slavica et Balcanica Petropolitana. 2016. № 2 (20). С. 47–64.

Мыльников, Александр Сергеевич. Язык культуры и вопросы изучения этнической специфики средств знаковой коммуникации // Этнографическое изучение знаковых средств культуры. Ленинград: Наука, 1989. С. 7–37.

Народы Зарубежной Европы. Т. 1. Москва: Наука, 1964. 999 с.

Ненадовић, Љубомир. О црногорцима. Писма са Цетиња. Нови Сад: А. Пајевић, 1889. 315 с.

Струнина, Наталья Григорьевна. Никола Петрович-Негош и его дочери ― русские великие княгини Романовы // Черногорцы в России. Москва: Индрик, 2011. С. 174–238.

Указатель русской этнографической выставки, устроенной Императорским обществом любителей естествознания, состоящим при Императорском Московском Университете. Москва: Катков и К°, 1867. 148 с.