Ссылка для цитирования: Немыкина, Елена Александровна. Образы св. Георгия и св. Димитрия в монументальной живописи Македонии XIV века и актуализация воинской темы // Studia Slavica et Balcanica Petropolitana. 2024. № 1. С. 207-233. DOI https://doi.org/10.21638/spbu19.2024.11
For citation: Naydenova, Darya Vadimovna. Relics and Specifics of Worship of St. Christopher in Russia, in Studia Slavica et Balcanica Petropolitana. 2024. № 1. Pp. 207-233. DOI https://doi.org/10.21638/spbu19.2024.111
Название статьи | Образы св. Георгия и св. Димитрия в монументальной живописи Македонии XIV века и актуализация воинской темы | ||||||||
Авторы | Немыкина, Елена Александровна — научный сотрудник, Научно-исследовательский институт теории и истории архитектуры и градостроительства, Москва, Россия; Orc ID 0000-0001-6458-8534, Scopus ID 57205659356; e-mail: Адрес электронной почты защищен от спам-ботов. Для просмотра адреса в вашем браузере должен быть включен Javascript. | ||||||||
В рубрике | Miscellanea / Смесь | ||||||||
Год | 2024 | Номер журнала | 1 | Страницы | 207-233 | ||||
Тип статьи | Научная статья | Индекс УДК; ББК | УДК 7.033.1; ББК 85.143(3) | Индекс DOI | https://doi.org/10.21638/spbu19.2024.111 | ||||
Аннотация |
Почитание свв. Георгия и Димитрия было широко распространено как в Византии, так и среди южных славян. Как правило, в научных исследованиях основное внимание уделяется иконографическим и стилистическим особенностям этих святых воинов. В данной статье на примере памятников сербского средневекового искусства, расположенных на территории Македонии, исследуется вопрос влияния на распространение их культа прежде всего ключевых аспектов идеологии сербских правителей Неманичей. Более пристальное внимание к отдельным иконографическим сюжетам проливает свет на сложную и весьма разнообразную картину развития сербской живописи в XIV в. и выявляет как ее специфику, так и общие точки соприкосновения с византийским искусством. Обращение к образам свв. Георгия и Димитрия служит одним из примеров взаимодействия византийской тематики и местной специфики, обусловленной общей идеей сохранения национального самосознания в рамках всеобщей «византизации». Не менее интересно проследить и выявить причины акцентирования национальных идей и индивидуальных локальных особенностей в эпоху правления короля Милутина, когда государственная идеология постепенно приобретает имперские черты, и происходит их постепенное сглаживание, примерно с 1340-х гг. обусловленное спецификой политических амбиций царя Стефана Душана, стремившегося не столько к встраиванию в византийскую парадигму, сколько к ее присвоению. В этом историко-политическом контексте рассмотрено, как эти события отражаются на распространении культов свв. Георгия и Димитрия, поскольку, с одной стороны, святой Георгий является одним из наиболее почитаемых византийских святых, с другой — его почитание тесно связано со Стефаном Неманей (основателем династии Неманичей и одним из главных национальных сербских святых). Иконография св. Димитрия Солунского имела тесную связь с главным центром почитания этого святого — Фессалоникой, где возникло множество иконографических вариантов, а также с окружающими греческими и славянскими землями. Кроме того, этот святой был тесно связан с династией Палеологов, а город, патроном которого он являлся, в период правления короля Милутина приобрел важное значение в том числе для сербских правителей. |
||||||||
Ключевые слова |
иконография, св. Георгий, св. Димитрий, средневековая фресковая живопись, |
||||||||
Полный текст статьи | Язык статьи | русский | |||||||
Список цитируемой литературы |
Алпатов, Михаил Владимирович. Образ Георгия-воина в искусстве Византии и древней Руси // Труды Отдела древнерусской литературы. Т. XII. М.; Л.: Издательство Академии наук СССР, 1956. С. 292–310. Архиепископ Данило II. Животи краљева и архиепископа српских. Београд: Српска књижевна задруга; Просвета, 1988. 339 с. Бабић, Гордана. Краљева црква у Студеници. Београд: Просвета; Републички завод за заштиту споменика културе, 1987. 274 с. Бабић, Гордана. О живописном украсу олтарских преграда // Зборник за ликовне уметности. 1975. № 11. С. 1–41. Бабић, Гордана; Кораћ, Војислав; Ћирковић, Сима. Студеница. Београд: Jугословенска ревиjа, 1986. 200 c. Васильев, Александр Александрович. История Византийской империи. Санкт-Петербург: Алетейя, 2013. 584 с. Војводић, Драган. Зидно сликарство цркве Светог Ахилиjе у Ариљу. Београд: Стубове културе, 2005. 245 с. Габелић, Смиљка. Манастир Лесново. Историjа и сликарство. Београд: Стубови културе, 1998. 305 с. Глигориjевић-Максимовић, Мирjана. Особености хагиографских циклуса у српском и византиjском сликарству // Зборник радова Византолошког института. 1998. № 37. С. 155–165. Губарева, Оксана Витальевна; Турцова, Нина Михайловна. Великомученик Георгий Победоносец. СПб.: Метропресс СПб, 2013. 76 с. Давидов-Темерински, Александра. Богородица Љевишка у Призрену. Београд: Републички завод зазаштиту споменика културе, 2017. 79 с. Джурич, Воислав. Византийские фрески. Средневековая Сербия, Далмация, славянская Македония. Москва: Индрик, 2000. 592 с. Ђорђевић, Иван. Зидно сликарство српске властеле у доба Немањића. Београд: Филозофски факултет, 1994. 309 с. Ђорђевић, Иван. О сликаним програмима српских цркава XIII столећа // Краљ Владислав и Србија XIII века / Ур. Живковић, Тибор. Београд: Историјски институт, 2003. С. 147–164. Ђурић, Војислав. Свети Сава и сликарство његовог доба // Сава Неманић — Свети Сава. Историjа и предање: Научни скупови. Књ. VII / Ур. Ђурић, Војислав. Београд: Српска академија наука и уметности, 1979. С. 245–261. Ђурић, Војислав. Сопоћани. Београд: Просвета; Републички завод за заштиту споменика културе; Приштина: Jединство, 1991. 246 с. Ђурић, Војислав. Три догађаjа у српскоj држави XIV века и њихов одjек у сликарству // Зборник за ликовне уметности. 1968. № 4. C. 66–115. Ђурић, Војислав. Поменик светогорског протата с краја XIV века // Зборник радова Византолошког института. 1981. № 20. С. 139‒167. Живковић, Бранислав. Грачаница: Цртежи фресака. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе, 1998. 103 с. Живковић, Бранислав. Милешева: Цртежи фресака. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе, 1992. 55 с. Живковић, Бранислав. Сопоћани: Цртежи фресака. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе, 1984. 42 с. Живот Стефана Немање од краља Стефана Првовенчаног // Стара српска књижевност. Књ. 1 / Ур. Милисавац, Живан. Нови Сад, Београд: Матица српска; Српска књижевна задруга, 1970. С. 73–115. Захарова, Анна Владимировна; Дятлова, Елена Сергеевна. О строителях и художниках, работавших в македонском Прилепе в конце XIII в. // Studia Slavica et Balcanica Petropolitana. 2020. № 2 (28). С. 46–72. Захарова, Анна Владимировна; Мальцева, Светлана Владиславовна. Приделы в сербских храмах эпохи Душана Сильного (1331–1355) // Вестник Московского университета. Серия 8. История. 2013. № 3. С. 125–144. Зидно сликарство манастира Дечани: Грађа и студиjе / Ур. Ђурић, Војислав. Београд: Српска академија наука и уметности, 1995. 643 с. Кандић, Оливера; Поповић, Светлана; Зарић, Радоjка. Манастир Милешева. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе, 1995. 30 с. Кисас, Сотирис. Оморфоклисиjа. Зидне слике цркве Светог Ђорђа код Касториjе. Београд: Византолошки институт Српске Академиjе наука и уметности, 2008. 55 с. Кисас, Сотирис. Српски средњовековни споменице у Солуну // Зограф. 1980. № 11. С. 29–43. Кораћ, Војислав. Свети Сава и програм Рашког храма // Сава Неманић — Свети Сава. Историjа и предање: Научни скупови. Књ. VII / Ур. Ђурић, Војислав. Београд: Српска академија наука и уметности, 1979. С. 231–244. Костовска, Петрула. Програмата на живописот на црквата Св. Никола во Варош каj Прилеп и неjзината функциjа како гробна капела // Зборник за средновековната уметност на музеj на Македониjа. 2001. № 3. С. 50–77. Костовска, Петрула. Свети Никола Манастир. Средновековно сликарство. Скопjе: Каламус, 2020. 443 с. Лазарев, Виктор Никитич. Новый памятник в станковой живописи XII в. и образ Георгия-воина в византийском и древнерусском искусстве // Византийский Временник. Т. VI (31). 1953. С. 186–222. Лихенко, Анастасия Вячеславовна. Фрески церкви Святого Георгия в Оморфокклисии (Кастория) 1295–1317 годов и их художественный контекст // Актуальные проблемы теории и истории искусства. 2020. Вып. 10. С. 787–798. DOI 10.18688/aa200-7-73 Лихенко, Анастасия Вячеславовна. Фрески церкви Святого Димитрия Элеусис в Кастории как пример формирования локальных архаизирующих тенденций // Актуальные проблемы теории и истории искусства. 2023. Вып. 13. С. 780–791. DOI 10.18688/aa2313-11-64 Мальцева, Светлана Владиславовна. Приделы в сербских храмах XIII – первой половины XIV в. // Византийский временник. Т. 71 (96). 2012. С. 177–199. Мальцева, Светлана Владиславовна. Строители Милутина и Душана как проводники имперской идеологии в Македонии // Актуальные проблемы теории и истории искусства. Вып. 12. 2022. С. 856–881. DOI 10.18688/аа2212-10-68 Марковић, Василиjе. Православно монаштво и манастири у средњовековноj Србиjи. Сремски Карловци: Српска анастирска штампарија, 1920. 448 с. Марковић, Миодраг. Михаило Астрапа и фреске Краљеве цркве у Студеници // Манастир Студеница: 700 година Краљеве цркве / Ур. Максимовић, Љубомир; Вукашиновић, Владимир. Београд: Српска академија наука и уметности, 2016. С. 173–183. Марковић, Миодраг. О иконографији светих ратника у источно-хришћанској уметности и о представама ових светитеља у Дечанима // Зидно сликарство манастира Дечани: Грађа и студиjе / Ур. Ђурић, Војислав. Београд: Српска академија наука и уметности, 1995. С. 567–626. Марковић, Миодраг. Свети Никита код Скопља. Задужбина краља Милутина. Београд: Службени гласник, 2015. 375 с. Миjовић, Павле. Царска иконографиjа у српскоj средњовековноj уметности // Старинар. 1967. № 18. С. 103–117. Миљковиќ-Пепек, Петар. Делото на зографите Михаило и Еутихиj. Скопjе: Гоце Делчев, 1967. 288 с. Немыкина, Елена Александровна. Имперская идеология в задужбинах Душана Сильного и его вельмож в Македонии // Актуальные проблемы теории и истории искусства. Вып. 11. 2021. С. 492–500. DOI 10.18688/aa2111-04-38 Немыкина, Елена Александровна. Трансформация идеологии Неманичей в памятниках эпохи Милутина (1282–1321) на завоеванных македонских территориях // Studia Slavica et Balcanica Petropolitana. 2020. № 2 (28). С. 89–106. DOI https://doi.org/10.21638/spbu19.2020.206 Панић, Драга; Бабић, Гордана. Богородица Љевишка. Приштина: НИJП «Панорама»; Београд: Српска књижевна задруга, 1988. 160 с. Попович, Даница. Национални пантеон — светачки култови у темељима српске державности и црквености // Сакрална уметност српских земаља у средњем веку. Византијско наслеђе и српска уметност. Т. 2 / Ур. Воjводић, Драган; Поповић, Даница. Београд: Службени гласник, 2016. С. 119–131. Поповић, Даница. Српски владарски гроб у средњем веку. Београд: Институт за историjу уметности Филозофског факултета, 1992. 214 с. Радоjчић, Светозар. Милешева. Београд: Српска књижевна задруга; Просвета,1963. 92 с. Смолчић–Макуљевић, Светлана. Царски деисис и Небески двор у сликарству XIV века манстира Трескавац. Иконографски програм северне куполе припрате цркве Богородичног Успења // Трећа jугословенска конференциjа византолога: Студиjе и монографиjе. Књ. 2 / Ур. Максимовић, Љубомир; Радошевић, Нинослава; Радуловић, Ема. Београд: Византолошки институт САНУ; Крушевац: Народни музеj, 2002. С. 463–472. Тодић, Бранислав. Грачаница: сликарство. Београд: Просвета; Приштина: Jединство;1988. 421 с. Тодић, Бранислав. Зидно сликарство у доба краља Милутина. Београд: Култура, 1998. 395 с. Тодић, Бранислав. Старо Нагоричино. Београд: Просвета, 1993. 238 с. Тодић, Бранислав; Чанак-Медић, Милка. Манастир Дечани. Београд: Музейj у Приштини; Центар за очување наслеђа Косова и Метхохиjе; Српски православни манастир Високи Дечани, 2005. 536 с. Томић-Ђурић, Марка. Идејне основе тематског програма живописа цркве Светог Димитрија у Марковом манастиру. Дисc. …докт. иск. Универзитет у Београду. Београд, 2017. 954 c. Чанак-Медић, Милка. Етапе изградње Ђурђевих Ступова у Будимљи // Зограф. 1980. № 11. С. 20–28. Чанак-Медић, Милка; Поповић, Даница; Воjводић, Драган. Манастир Жича. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе, 2014. 578 с. Bauer, Franz Alto. Eine Stadt und ihr Patron: Thessaloniki und der Heilige Demetrios. Regensburg: Schnell & Steiner, 2013. 480 p. Charalampidis, Konstantinos. The iconography of military saints in Middle and Late Byzantine Macedonia // Byzantine Macedonia: Papers from the Melbourne conference July 1995. Melbourne, 2001. P. 80–87. Djordjević, Ivan. Der Heilige Demetrius in den serbischen adligen Stiftungen aus der Zeit der Nemaniden // L’art de Thessalonique et des pays balkaniques et les courants spirituels au XIVe siècle: Recueil des rapports du IVe Colloque serbo-grec, Belgrade 1985 / Red. Samardžić, Radovan; Davidov, Dinko. Belgrade: Académie serbe des sciences et des arts; Institut des études balkaniques, 1987. P. 67–73. Djurić, Vojislav. L’art des Paléologues et l’État serbe. Rôle de la Cour et de l’Église serbes dans la première moitié du XIV siècle // Art et Société à Byzance sous les Paléologues. Actes du Colloque organisé par l’Association Internationale des Études Byzantines à Venise en Septembre 1968. Venise, 1971. P. 179–191. Dyatlova, Elena. Deesis in the wall paintings of the Macedonia in the 12th–13th centuries: iconographic aspects and development // Ниш и Византиjа: Зборник радова. Вып. XXI / Ур. Ракоциjа, Миша. Ниш: Нишки културне центар, 2023. Р. 325–338. Grabar, André. Quelques réliquaires de Saint Démétrios et le Martyrium du Saint a Salonique // Dumbarton Oaks Papers. Vol. V. Washington, 1950. P. 3–28. Grotowski, Piotr. Arms and Armour of the Warrior Saints, tradition and innovation in Byzantine iconography (843–1261). Leiden, The Netherlands; Boston: Brill, 2010. 625 p. Grotowski, Piotr. The Legend of St. George saving a Youth from captivity and its depiction in art // Series Byzantina. Vol. I. Warszawa: Neriton, 2003. P. 27–77. Hadermann-Misguich, Lydie. Kurbinovo. Les fresques de Saint-Georges et la peinture byzantine du XIIe siècle. Bruxelles: Editions de Byzantion, 1975. 606 p. Malmquist, Tatiana. Byzantine 12th century frescoes in Kastoria. Uppsala: Borgströms Tryckeri, 1979. 199 p. Mark-Weiner, Temily. Narrative cycles of the Life of St. George in Byzantine art: Ph.D. dissertation, New York University, 1977. 628 p. Nemykina, Elena. Deesis in the wall paintings of Macedonia during period of Serbian rule: iconographic aspects and development // Ниш и Византиjа: Зборник радова. Вып. XXI / Ур. Ракоциjа, Миша. Ниш: Нишки културне центар, 2023. Р. 339–352. Obolensky, Dmitri. The cult of St. Demetrius of Thessaloniki in the history of Byzantine-Slav relations // Balkan studies. 1974. № 15. P. 3–20. Pelekanidis, Stylianos; Chatzidakis, Manolis. Kastoria. Mosaics — Wall Paintings. Byzantine Art in Greece. Athens: Melissa, 1985. 108 p. Sinkević, Ida. The Church of St. Panteleimon at Nerezi: Architecture, Programme, Patronage. Wiesbaden: Reichert, 2000. 209 p. Tomić Djurić, Marka. Monumental painting in the Mrnjavčević State and Late Medieval Novgorod: Parallels in program and iconography // Actual Problems of Theory and History of Art. No 9. 2019. P. 339–349. DOI 10.18688/aa199-2-30 Walter, Christopher. The Origins of the Cult of Saint George // Revue des études byzantines. 1995. T. 53. P. 295–326. Walter, Christopher. The Warrior Saints in Byzantine Art and Tradition. Aldershot, Ashgate: Routledge, 2003. 384 p. Živković, Miloš. Najstarije zidno slikarstvo Bogorodičine crkve u Studenici i njegova obnova u XVI veku. Doktorska disertacija, Univerzitet u Beograd, 2019. 643 p. Živković, Miloš. Warrior saints at Nerezi — the selection of figures and other remarks on their iconography // Зборник радова Византолошког института. 2022. № 59. C. 211–249. Μουτσόπουλος, Νικόλαος. Εκκλησίες της Καστοριάς. 9ος–11ος αιώνας. Θεσσαλονίκη: Παρατηρητής, 1992. Σ. 564. Ξυγγόπουλος, Ανδρέας. Ο ´Αγιος Δημήτριος εις την βυζαντινήν εικονογραφίαν. Θεσσαλονίκη: Πανεπιστήμιον Θεσσαλονίκης, 1950. Σ. 15. Παζαρας, Νikolaos. Εικονογραφικοί τύποι του Αγίου Δημητρίου // O άγιος Δημήτριος στην τέχνη του Αγίου Όρους. Θεσσαλονίκη: Αγιορειτικι Εστια, 2005. Σ. 37–48. Σίσιου, Ιωάννης. Άγιος Γεώργιος ο Μέγας Δούκας — εικόνα του Μουσείου Καστοριάς // Зограф. 2014. № 38. С. 99–112. |
Метки: почитание святых, мученичество, MISCELLANEA / СМЕСЬ, исторические источники, история церкви, история культуры, живопись