Немыкина, Елена Александровна. Образы св. Георгия и св. Димитрия в монументальной живописи Македонии XIV века и актуализация воинской темы

Дата публикации:

Ссылка для цитирования: Немыкина, Елена Александровна. Образы св. Георгия и св. Димитрия в монументальной живописи Македонии XIV века и актуализация воинской темы // Studia Slavica et Balcanica Petropolitana. 2024. № 1. С. 207-233. DOI https://doi.org/10.21638/spbu19.2024.11

For citation: Naydenova, Darya Vadimovna. Relics and Specifics of Worship of St. Christopher in Russia, in Studia Slavica et Balcanica Petropolitana. 2024. № 1. Pp. 207-233. DOI https://doi.org/10.21638/spbu19.2024.111

Название статьи Образы св. Георгия и св. Димитрия в монументальной живописи Македонии XIV века и актуализация воинской темы
Авторы Немыкина, Елена Александровна — научный сотрудник, Научно-исследовательский институт теории и истории архитектуры и градостроительства, Москва, Россия; Orc ID 0000-0001-6458-8534, Scopus ID 57205659356; e-mail: Адрес электронной почты защищен от спам-ботов. Для просмотра адреса в вашем браузере должен быть включен Javascript.
В рубрике Miscellanea / Смесь
Год  2024 Номер журнала 1 Страницы 207-233
Тип статьи Научная статья Индекс УДК; ББК УДК 7.033.1; ББК 85.143(3) Индекс DOI https://doi.org/10.21638/spbu19.2024.111
Аннотация

Почитание свв. Георгия и Димитрия было широко распространено как в Византии, так и среди южных славян. Как правило, в научных исследованиях основное внимание уделяется иконографическим и стилистическим особенностям этих святых воинов. В данной статье на примере памятников сербского средневекового искусства, расположенных на территории Македонии, исследуется вопрос влияния на распространение их культа прежде всего ключевых аспектов идеологии сербских правителей Неманичей. Более пристальное внимание к отдельным иконографическим сюжетам проливает свет на сложную и весьма разнообразную картину развития сербской живописи в XIV в. и выявляет как ее специфику, так и общие точки соприкосновения с византийским искусством. Обращение к образам свв. Георгия и Димитрия служит одним из примеров взаимодействия византийской тематики и местной специфики, обусловленной общей идеей сохранения национального самосознания в рамках всеобщей «византизации». Не менее интересно проследить и выявить причины акцентирования национальных идей и индивидуальных локальных особенностей в эпоху правления короля Милутина, когда государственная идеология постепенно приобретает имперские черты, и происходит их постепенное сглаживание, примерно с 1340-х гг. обусловленное спецификой политических амбиций царя Стефана Душана, стремившегося не столько к встраиванию в византийскую парадигму, сколько к ее присвоению. В этом историко-политическом контексте рассмотрено, как эти события отражаются на распространении культов свв. Георгия и Димитрия, поскольку, с одной стороны, святой Георгий является одним из наиболее почитаемых византийских святых, с другой — его почитание тесно связано со Стефаном Неманей (основателем династии Неманичей и одним из главных национальных сербских святых). Иконография св. Димитрия Солунского имела тесную связь с главным центром почитания этого святого — Фессалоникой, где возникло множество иконографических вариантов, а также с окружающими греческими и славянскими землями. Кроме того, этот святой был тесно связан с династией Палеологов, а город, патроном которого он являлся, в период правления короля Милутина приобрел важное значение в том числе для сербских правителей.

Ключевые слова

иконография, св. Георгий, св. Димитрий, средневековая фресковая живопись,
сербское искусство, Неманичи, Македония

Полный текст статьи Язык статьи русский
Список цитируемой литературы

Алпатов, Михаил Владимирович. Образ Георгия-воина в искусстве Византии и древней Руси // Труды Отдела древнерусской литературы. Т. XII. М.; Л.: Издательство Академии наук СССР, 1956. С. 292–310.

Архиепископ Данило II. Животи краљева и архиепископа српских. Београд: Српска књижевна задруга; Просвета, 1988. 339 с.

Бабић, Гордана. Краљева црква у Студеници. Београд: Просвета; Републички завод за заштиту споменика културе, 1987. 274 с.

Бабић, Гордана. О живописном украсу олтарских преграда // Зборник за ликовне уметности. 1975. № 11. С. 1–41.

Бабић, Гордана; Кораћ, Војислав; Ћирковић, Сима. Студеница. Београд: Jугословенска ревиjа, 1986. 200 c.

Васильев, Александр Александрович. История Византийской империи. Санкт-Петербург: Алетейя, 2013. 584 с.

Војводић, Драган. Зидно сликарство цркве Светог Ахилиjе у Ариљу. Београд: Стубове културе, 2005. 245 с.

Габелић, Смиљка. Манастир Лесново. Историjа и сликарство. Београд: Стубови културе, 1998. 305 с.

Глигориjевић-Максимовић, Мирjана. Особености хагиографских циклуса у српском и византиjском сликарству // Зборник радова Византолошког института. 1998. № 37. С. 155–165.

Губарева, Оксана Витальевна; Турцова, Нина Михайловна. Великомученик Георгий Победоносец. СПб.: Метропресс СПб, 2013. 76 с.

Давидов-Темерински, Александра. Богородица Љевишка у Призрену. Београд: Републички завод зазаштиту споменика културе, 2017. 79 с.

Джурич, Воислав. Византийские фрески. Средневековая Сербия, Далмация, славянская Македония. Москва: Индрик, 2000. 592 с.

Ђорђевић, Иван. Зидно сликарство српске властеле у доба Немањића. Београд: Филозофски факултет, 1994. 309 с.

Ђорђевић, Иван. О сликаним програмима српских цркава XIII столећа // Краљ Владислав и Србија XIII века / Ур. Живковић, Тибор. Београд: Историјски институт, 2003. С. 147–164.

Ђурић, Војислав. Свети Сава и сликарство његовог доба // Сава Неманић — Свети Сава. Историjа и предање: Научни скупови. Књ. VII / Ур. Ђурић, Војислав. Београд: Српска академија наука и уметности, 1979. С. 245–261.

Ђурић, Војислав. Сопоћани. Београд: Просвета; Републички завод за заштиту споменика културе; Приштина: Jединство, 1991. 246 с.

Ђурић, Војислав. Три догађаjа у српскоj држави XIV века и њихов одjек у сликарству // Зборник за ликовне уметности. 1968. № 4. C. 66–115.

Ђурић, Војислав. Поменик светогорског протата с краја XIV века // Зборник радова Византолошког института. 1981. № 20. С. 139‒167.

Живковић, Бранислав. Грачаница: Цртежи фресака. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе, 1998. 103 с.

Живковић, Бранислав. Милешева: Цртежи фресака. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе, 1992. 55 с.

Живковић, Бранислав. Сопоћани: Цртежи фресака. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе, 1984. 42 с.

Живот Стефана Немање од краља Стефана Првовенчаног // Стара српска књижевност. Књ. 1 / Ур. Милисавац, Живан. Нови Сад, Београд: Матица српска; Српска књижевна задруга, 1970. С. 73–115.

Захарова, Анна Владимировна; Дятлова, Елена Сергеевна. О строителях и художниках, работавших в македонском Прилепе в конце XIII в. // Studia Slavica et Balcanica Petropolitana. 2020. № 2 (28). С. 46–72.

Захарова, Анна Владимировна; Мальцева, Светлана Владиславовна. Приделы в сербских храмах эпохи Душана Сильного (1331–1355) // Вестник Московского университета. Серия 8. История. 2013. № 3. С. 125–144.

Зидно сликарство манастира Дечани: Грађа и студиjе / Ур. Ђурић, Војислав. Београд: Српска академија наука и уметности, 1995. 643 с.

Кандић, Оливера; Поповић, Светлана; Зарић, Радоjка. Манастир Милешева. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе, 1995. 30 с.

Кисас, Сотирис. Оморфоклисиjа. Зидне слике цркве Светог Ђорђа код Касториjе. Београд: Византолошки институт Српске Академиjе наука и уметности, 2008. 55 с.

Кисас, Сотирис. Српски средњовековни споменице у Солуну // Зограф. 1980. № 11. С. 29–43.

Кораћ, Војислав. Свети Сава и програм Рашког храма // Сава Неманић — Свети Сава. Историjа и предање: Научни скупови. Књ. VII / Ур. Ђурић, Војислав. Београд: Српска академија наука и уметности, 1979. С. 231–244.

Костовска, Петрула. Програмата на живописот на црквата Св. Никола во Варош каj Прилеп и неjзината функциjа како гробна капела // Зборник за средновековната уметност на музеj на Македониjа. 2001. № 3. С. 50–77.

Костовска, Петрула. Свети Никола Манастир. Средновековно сликарство. Скопjе: Каламус, 2020. 443 с.

Лазарев, Виктор Никитич. Новый памятник в станковой живописи XII в. и образ Георгия-воина в византийском и древнерусском искусстве // Византийский Временник. Т. VI (31). 1953. С. 186–222.

Лихенко, Анастасия Вячеславовна. Фрески церкви Святого Георгия в Оморфокклисии (Кастория) 1295–1317 годов и их художественный контекст // Актуальные проблемы теории и истории искусства. 2020. Вып. 10. С. 787–798. DOI 10.18688/aa200-7-73

Лихенко, Анастасия Вячеславовна. Фрески церкви Святого Димитрия Элеусис в Кастории как пример формирования локальных архаизирующих тенденций // Актуальные проблемы теории и истории искусства. 2023. Вып. 13. С. 780–791. DOI 10.18688/aa2313-11-64

Мальцева, Светлана Владиславовна. Приделы в сербских храмах XIII – первой половины XIV в. // Византийский временник. Т. 71 (96). 2012. С. 177–199.

Мальцева, Светлана Владиславовна. Строители Милутина и Душана как проводники имперской идеологии в Македонии // Актуальные проблемы теории и истории искусства. Вып. 12. 2022. С. 856–881. DOI 10.18688/аа2212-10-68

Марковић, Василиjе. Православно монаштво и манастири у средњовековноj Србиjи. Сремски Карловци: Српска анастирска штампарија, 1920. 448 с.

Марковић, Миодраг. Михаило Астрапа и фреске Краљеве цркве у Студеници // Манастир Студеница: 700 година Краљеве цркве / Ур. Максимовић, Љубомир; Вукашиновић, Владимир. Београд: Српска академија наука и уметности, 2016. С. 173–183.

Марковић, Миодраг. О иконографији светих ратника у источно-хришћанској уметности и о представама ових светитеља у Дечанима // Зидно сликарство манастира Дечани: Грађа и студиjе / Ур. Ђурић, Војислав. Београд: Српска академија наука и уметности, 1995. С. 567–626.

Марковић, Миодраг. Свети Никита код Скопља. Задужбина краља Милутина. Београд: Службени гласник, 2015. 375 с.

Миjовић, Павле. Царска иконографиjа у српскоj средњовековноj уметности // Старинар. 1967. № 18. С. 103–117.

Миљковиќ-Пепек, Петар. Делото на зографите Михаило и Еутихиj. Скопjе: Гоце Делчев, 1967. 288 с.

Немыкина, Елена Александровна. Имперская идеология в задужбинах Душана Сильного и его вельмож в Македонии // Актуальные проблемы теории и истории искусства. Вып. 11. 2021. С. 492–500. DOI 10.18688/aa2111-04-38

Немыкина, Елена Александровна. Трансформация идеологии Неманичей в памятниках эпохи Милутина (1282–1321) на завоеванных македонских территориях // Studia Slavica et Balcanica Petropolitana. 2020. № 2 (28). С. 89–106. DOI https://doi.org/10.21638/spbu19.2020.206

Панић, Драга; Бабић, Гордана. Богородица Љевишка. Приштина: НИJП «Панорама»; Београд: Српска књижевна задруга, 1988. 160 с.

Попович, Даница. Национални пантеон — светачки култови у темељима српске державности и црквености // Сакрална уметност српских земаља у средњем веку. Византијско наслеђе и српска уметност. Т. 2 / Ур. Воjводић, Драган; Поповић, Даница. Београд: Службени гласник, 2016. С. 119–131.

Поповић, Даница. Српски владарски гроб у средњем веку. Београд: Институт за историjу уметности Филозофског факултета, 1992. 214 с.

Радоjчић, Светозар. Милешева. Београд: Српска књижевна задруга; Просвета,1963. 92 с.

Смолчић–Макуљевић, Светлана. Царски деисис и Небески двор у сликарству XIV века манстира Трескавац. Иконографски програм северне куполе припрате цркве Богородичног Успења // Трећа jугословенска конференциjа византолога: Студиjе и монографиjе. Књ. 2 / Ур. Максимовић, Љубомир; Радошевић, Нинослава; Радуловић, Ема. Београд: Византолошки институт САНУ; Крушевац: Народни музеj, 2002. С. 463–472.

Тодић, Бранислав. Грачаница: сликарство. Београд: Просвета; Приштина: Jединство;1988. 421 с.

Тодић, Бранислав. Зидно сликарство у доба краља Милутина. Београд: Култура, 1998. 395 с.

Тодић, Бранислав. Старо Нагоричино. Београд: Просвета, 1993. 238 с.

Тодић, Бранислав; Чанак-Медић, Милка. Манастир Дечани. Београд: Музейj у Приштини; Центар за очување наслеђа Косова и Метхохиjе; Српски православни манастир Високи Дечани, 2005. 536 с.

Томић-Ђурић, Марка. Идејне основе тематског програма живописа цркве Светог Димитрија у Марковом манастиру. Дисc. …докт. иск. Универзитет у Београду. Београд, 2017. 954 c.

Чанак-Медић, Милка. Етапе изградње Ђурђевих Ступова у Будимљи // Зограф. 1980. № 11. С. 20–28.

Чанак-Медић, Милка; Поповић, Даница; Воjводић, Драган. Манастир Жича. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе, 2014. 578 с.

Bauer, Franz Alto. Eine Stadt und ihr Patron: Thessaloniki und der Heilige Demetrios. Regensburg: Schnell & Steiner, 2013. 480 p.

Charalampidis, Konstantinos. The iconography of military saints in Middle and Late Byzantine Macedonia // Byzantine Macedonia: Papers from the Melbourne conference July 1995. Melbourne, 2001. P. 80–87.

Djordjević, Ivan. Der Heilige Demetrius in den serbischen adligen Stiftungen aus der Zeit der Nemaniden // L’art de Thessalonique et des pays balkaniques et les courants spirituels au XIVe siècle: Recueil des rapports du IVe Colloque serbo-grec, Belgrade 1985 / Red. Samardžić, Radovan; Davidov, Dinko. Belgrade: Académie serbe des sciences et des arts; Institut des études balkaniques, 1987. P. 67–73.

Djurić, Vojislav. L’art des Paléologues et l’État serbe. Rôle de la Cour et de l’Église serbes dans la première moitié du XIV siècle // Art et Société à Byzance sous les Paléologues. Actes du Colloque organisé par l’Association Internationale des Études Byzantines à Venise en Septembre 1968. Venise, 1971. P. 179–191.

Dyatlova, Elena. Deesis in the wall paintings of the Macedonia in the 12th–13th centuries: iconographic aspects and development // Ниш и Византиjа: Зборник радова. Вып. XXI / Ур. Ракоциjа, Миша. Ниш: Нишки културне центар, 2023. Р. 325–338.

Grabar, André. Quelques réliquaires de Saint Démétrios et le Martyrium du Saint a Salonique // Dumbarton Oaks Papers. Vol. V. Washington, 1950. P. 3–28.

Grotowski, Piotr. Arms and Armour of the Warrior Saints, tradition and innovation in Byzantine iconography (843–1261). Leiden, The Netherlands; Boston: Brill, 2010. 625 p.

Grotowski, Piotr. The Legend of St. George saving a Youth from captivity and its depiction in art // Series Byzantina. Vol. I. Warszawa: Neriton, 2003. P. 27–77.

Hadermann-Misguich, Lydie. Kurbinovo. Les fresques de Saint-Georges et la peinture byzantine du XIIe siècle. Bruxelles: Editions de Byzantion, 1975. 606 p.

Malmquist, Tatiana. Byzantine 12th century frescoes in Kastoria. Uppsala: Borgströms Tryckeri, 1979. 199 p.

Mark-Weiner, Temily. Narrative cycles of the Life of St. George in Byzantine art: Ph.D. dissertation, New York University, 1977. 628 p.

Nemykina, Elena. Deesis in the wall paintings of Macedonia during period of Serbian rule: iconographic aspects and development // Ниш и Византиjа: Зборник радова. Вып. XXI / Ур. Ракоциjа, Миша. Ниш: Нишки културне центар, 2023. Р. 339–352.

Obolensky, Dmitri. The cult of St. Demetrius of Thessaloniki in the history of Byzantine-Slav relations // Balkan studies. 1974. № 15. P. 3–20.

Pelekanidis, Stylianos; Chatzidakis, Manolis. Kastoria. Mosaics — Wall Paintings. Byzantine Art in Greece. Athens: Melissa, 1985. 108 p.

Sinkević, Ida. The Church of St. Panteleimon at Nerezi: Architecture, Programme, Patronage. Wiesbaden: Reichert, 2000. 209 p.

Tomić Djurić, Marka. Monumental painting in the Mrnjavčević State and Late Medieval Novgorod: Parallels in program and iconography // Actual Problems of Theory and History of Art. No 9. 2019. P. 339–349. DOI 10.18688/aa199-2-30

Walter, Christopher. The Origins of the Cult of Saint George // Revue des études byzantines. 1995. T. 53. P. 295–326.

Walter, Christopher. The Warrior Saints in Byzantine Art and Tradition. Aldershot, Ashgate: Routledge, 2003. 384 p.

Živković, Miloš. Najstarije zidno slikarstvo Bogorodičine crkve u Studenici i njegova obnova u XVI veku. Doktorska disertacija, Univerzitet u Beograd, 2019. 643 p.

Živković, Miloš. Warrior saints at Nerezi — the selection of figures and other remarks on their iconography // Зборник радова Византолошког института. 2022. № 59. C. 211–249.

Μουτσόπουλος, Νικόλαος. Εκκλησίες της Καστοριάς. 9ος–11ος αιώνας. Θεσσαλονίκη: Παρατηρητής, 1992. Σ. 564.

Ξυγγόπουλος, Ανδρέας. Ο ´Αγιος Δημήτριος εις την βυζαντινήν εικονογραφίαν. Θεσσαλονίκη: Πανεπιστήμιον Θεσσαλονίκης, 1950. Σ. 15.

Παζαρας, Νikolaos. Εικονογραφικοί τύποι του Αγίου Δημητρίου // O άγιος Δημήτριος στην τέχνη του Αγίου Όρους. Θεσσαλονίκη: Αγιορειτικι Εστια, 2005. Σ. 37–48.

Σίσιου, Ιωάννης. Άγιος Γεώργιος ο Μέγας Δούκας — εικόνα του Μουσείου Καστοριάς // Зограф. 2014. № 38. С. 99–112.

 

Метки: почитание святых, мученичество, MISCELLANEA / СМЕСЬ, исторические источники, история церкви, история культуры, живопись

  • Просмотров: 8