Kršljanin, Nina. Death of St. Helen of Anjou and the Sabor

Автор Жития Святой Елены, королевы Сербии (?–1314) — архиепископ Даниил II, ее современник. В своем сочинении в связи со смертью королевы он рассказывает о заседаниях трех соборов. Первый собор созвала сама Елена, предчувствуя приближение кончины. Описание сбора приглашенных сопоставляется с сюжетом из предания о земной жизни Богородицы — он и другие приглашенные спешили к королеве, как апостолы к Богородице в пору ее Вознесения. В современной историографии считается, что первый собор был местным и состоял из бояр и церковных сановников только тех земель, которыми Елена управляла по праву вдовствующей королевы. Второй собор, скорее всего, являлся собором всего сербского государства. Он созван после смерти, на похороны Елены, и возглавлял собор ее сын, король Милутин. Третий, вероятно, местный собор состоялся три года спустя. Он созывался для переноса мощей. Скорее всего, в этот момент начался процесс канонизации Елены. В настоящей статье проанализированы описания данных Соборов, определяется их значение для возникающего культа Святой Елены, определяется их место в истории сербского средневекового государства.

Благојевић, Милош. Српско краљевство и «државе» у делу Данила II // Немањићи и Лазаревићи и српска средњовековна државност. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2004. С. 149–173.

Благојевић, Милош. Српски сабори и сабори отачаства Немањића и Лазаревића // Глас Српске академије наука и уметности: Одељење историјских наука. 2008. Књ. 14. No. CDX. С. 1–40.

Бубало, Ђорђе. Српска земља и поморска у доба владавине Немањића, књига I: Од Сабора у Расу до Сабора у Дежеву. Београд: Филип Вишњић, 2016. 257 с.

Данило Други. Животи краљева и архиепископа српских. Службе (прир. Гордон Мак Данијел, Дамњан Петровић). Београд: Просвета, СКЗ, 1988. 337 с.

Ђурић, Војислав Ј. (ур.) Архиепископ Данило II и његово доба. Београд: САНУ, 1991. 495 с.

Erdeljan, Jelena. Two inscriptions from the church of Sts. Sergius and Bacchus near Shkodër and the question of text and image as markers of identity in Medieval Serbia. // Texts/Inscriptions/Images / Еds. Е. Moutafov, Ј. Erdeljan. Sofia: National History Museum, 2017. P. 97–110.

Живковић, Војислав. Српски краљеви Драгутин и Милутин: Проблем наслеђа српског престола крајем 13. и почетком 14. века. Ниш: Центар за црквене студије, 2021. 193 с.

Јовановић, Томислав. Два преписа Даниловог зборника краљева и архиепископа српских пореклом из румунских земаља // Исходишта. 2020. Т. 6. С. 143–149.

Јовић, Растко. Краљица Јелена: Светитељство Истока и Запада // Јелена — краљица, монахиња, светитељка / Ур. Катарина Митровић. Манастир Градац, 2015. С. 171–181.

Коматина, Ивана. Ана Дандоло‒прва српска краљица? // Зборник Матице српске за историју. 2014. Т. 89. С. 7–22.

Костић Тмушић, Александра С. Есхатолошки оквир владарских житија архиепископа Данила Другог // Наука без граница. 2018. С. 237–252.

Копривица, Марија. «Држава» краљице Јелене // Јелена — краљица, монахиња, светитељка / Ур. Катарина Митровић. Манастир Градац, 2015. С. 13–26.

Kršljanin, Nina. Interrupted evolution: The Serbian medieval assembly (Sabor) // Parliaments, Estates & Representation. 2017. Vol. 37. No. 1. P. 1–16.

Кршљанин, Нина. Краљ као заштитник цркве: правна анализа Жичких повеља Стефана Првовенчаног // Краљевство и архиепископија у српским и поморским земљама Немањића / Ур. Љубомир Максимовић, Срђан Пириватрић. Београд: САНУ, Српски комитет за византологију, 2019. С. 413–439.

Кршлянин, Нина В. Государственный собор после битвы на Косовом поле в 1389 г.: Сербия на распутье // Евразийское измерение 2020/2021 / Ред. Сергей Николаевич Бабурин. Москва, 2021. С. 60–66.

Kršljanin, Nina. The State Assembly after the Battle of Kosovo in 1389: Serbia at the Crossroads // Вестник Московского университета им. С. Ю. Витте. Серия «Юридические науки», 2/2021. P. 11–15.

Марјановић-Душанић, Смиља. Смрт и светост // Приватни живот у српским земљама средњег века / Ур. Смиља Марјановић-Душанић, Даница Поповић. Београд: Clio, 2004. C. 588–615.

Марјановић-Душанић, Смиља. Свети краљ: Култ Стефана Дечанског. Београд: САНУ, Балканолошки институт, Clio, 2007. 655 с.

Мирковић, Зоран С. Правни поредак у Српској краљевини у XIII и XIV веку (о односу између обичајних и византијских правних норми и о улози владара) // Краљевство и архиепископија у српским и поморским земљама Немањића / Ур. Љубомир Максимовић, Срђан Пириватрић. Београд: САНУ, Српски комитет за византологију, 2019. С. 383–411.

Митровић, Катарина. Краљица Јелена и бенедиктинске традиције у Приморју // Јелена — краљица, монахиња, светитељка / Ур. Катарина Митровић. Манастир Градац, 2015. С. 65–81.

McDaniel, Gordon L. On hungarian-serbian relations in the thirteenth century: John Angelos and Queen Jelena // Ungarn-Jahrbuch. Т. 12 (1982–1983). München, 1984. S. 43–50.

Недељковић, Бранислав. М. О саборима и законодавној делатности у Србији у време владавине цара Стефана Душана, са посебним освртом на доношење законика цара Стефана Душана // Беговић, М. (ур.) Законик цара Стефана Душана, књига I: Струшки и Атонски рукопис, Београд: САНУ, 1975. С. 25–61.

Перић, Ђорђе. Мајка Св. Саве, госпођа Ана(стасија), према историји и предању // Теолошки погледи XIX. 1986. Т. 3–4. С. 185–231.

Поповић, Даница. Српски владарски гроб у средњем веку. Београд: Филозофски факултет у Београду — Институт за историју уметности, Републички завод за заштиту споменика културе Србије, Институт за проучавање културе Срба, Црногораца, Муслимана и Хрвата — Приштина, 1992. 216 с.

Поповић, Мирослав. Српска краљица Јелена између римокатоличанства и православља. Београд: Универзитет у Београду — Православни богословски факултет, Институт за теолошка истраживања, 2010. 119 с.

Пурковић, Миодраг Ал. Јелена, жена цара Душана. Диселдорф: Српска православна епархија за западну Европу, 1975. 32 с.

Радојчић, Никола. Српски државни сабори у средњем веку. Београд: СКА, 1950. 318 с.

Станковић, Влада. Краљ Милутин (1282–1321). Београд: Фреска, 2012. 163 с.

Стојковски, Борис. Краљица Јелена и Угарска // Јелена — краљица, монахиња, светитељка / Ур. Катарина Митровић. Манастир Градац, 2015. С. 41–48.

Суботић, Гојко. Краљица Јелена Анжујска — ктитор црквених споменика у Приморју // Историјски гласник. 1958. Т. 1–2. С. 131–148.

Тарановски, Теодор. Историја српског права у немањићкој држави. Београд: Службени лист СРЈ, 1996. 805 с.

Thomson, Francis J. Archbishop Daniel II of Serbia: Hierarch, Hagiographer, Saint. With Some Comments on the Vitae regum et archiepiscoporum Serbiae and the Cults of Mediaeval Serbian Saints. // Analecta Bollandiana. 1993. Т. 111 (1–2). P. 103–134.

Тодић, Бранислав Н. Култ градачке ктиторке краљице и монахиње Јелене // Саопштења L. 2018. С. 33–50.

Томин, Светлана. Српска краљица Јелена: владарка и монахиња. Нови Сад: Платонеум, 2014. 86 с.

Tsirpanlis, Constantine N. Byzantine Parliaments and Representative Assemblies from 1081 to 1351 // Byzantion. 1973. Т. 43. P. 432–481.

Ћирковић, Сима и Михаљчић, Раде (ур.) Лексикон српског средњег века. Београд: Knowledge, 1999. 834 c.

Fine, John V. A. Jr. The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. Ann Arbor: University of Michigan Press, 1994. 685 p.

Цветковић, Бранислав. Краљица Јелена и фрањевци // Јелена — краљица, монахиња, светитељка / Ур. Катарина Митровић. Манастир Градац, 2015. С. 119–135.

Цвитковац, Немања П. Архиепископ Данило II, «хришћанска вера» и фрањевци // Баштина, св. 2018. Т. 44. С. 121–137.

Šarkić, Srđan. A History of Serbian Mediaeval Law. Leiden; Boston: Brill, 2023. 616 p.

Шебек, Ђорђије. Ктиторска делатност архиепископа Данила II: Докторска дисертација. Београд: Универзитет у Београду — Филозофски факултет, 2016. 647 с.

Шпадијер, Ирена. Данилов зборник // Свет српске рукописне књиге (XII–XVII век) / Ур. Душан Оташевић, Зоран Ракић, Ирена Шпадијер. Београд: САНУ, 2016. С. 358–359.