Русский 
English Ссылка для цитирования: Popović, Mihailo St.; Zervan, Vratislav. The «Fatherland» of the Serbian Kings Milutin and Dečanski or Some Additional Thoughts on the «Medieval Serbian Oecumene» // Studia Slavica et Balcanica Petropolitana. 2022. № 1 С. 36-57. DOI https://doi.org/10.21638/spbu19.2022.102
For citation: Popović, Mihailo St.; Zervan, Vratislav. The «Fatherland» of the Serbian Kings Milutin and Dečanski or Some Additional Thoughts on the «Medieval Serbian Oecumene», in Studia Slavica et Balcanica Petropolitana. 2022. № 1. Pp. 36-57. DOI https://doi.org/10.21638/spbu19.2022.102
| Название статьи | The «Fatherland» of the Serbian Kings Milutin and Dečanski or Some Additional Thoughts on the «Medieval Serbian Oecumene» [«Отечество» в период правления Стефана Уроша II Милутина и Стефана Уроша III Дечанского или некоторые дополнительные мысли о «средневековой сербской ойкумене»] | ||||||||
| Авторы | Поповић, Михаило Ст. ― доктор византиноведения, доцент, Отдел византийских исследований, Институт средневековых исследований, Австрийская академия наук, Вена, Австрия, Orс ID 0000-0002-3128-2210; e-mail: Адрес электронной почты защищен от спам-ботов. Для просмотра адреса в вашем браузере должен быть включен Javascript.; Зерван, Вратислав ― PhD, постдок, Отдел византийских исследований, Институт средневековых исследований, Австрийская академия наук, Вена, Австрия, Orс ID 0000-0002-1870-4482; e-mail: Адрес электронной почты защищен от спам-ботов. Для просмотра адреса в вашем браузере должен быть включен Javascript. |
||||||||
| В рубрике | Disputatio / Дискуссия | ||||||||
| Год | 2022 | Номер журнала | 1 | Страницы | 36-57 | ||||
| Тип статьи | Научная статья | Индекс УДК; ББК | УДК 930.85; ББК 63.3(4) | Индекс DOI | https://doi.org/10.21638/spbu19.2022.102 | ||||
| Аннотация |
Статья подготовлена по результатам проекта «Byzantino-Serbian Border Zones in Transition: Migration and Elite Changeinpre-Ottoman Macedonia (1282–1355)», поддержанного Aвстрийским научным фондом (FWF Austrian Science Fund, project P 30384-G28). В статье изложена новая концепция о «средневековой сербской ойкумене». В первой части исследования авторы анализируют сербские средневековые письменные источники и указывают на антитезу между «Отечеством» и Сербской землей сербского короля Стефана Уроша II Милутина, с одной стороны, и Великой Романией и Греческой империей византийского императора ― с другой. Согласно, М. Поповичу, к политике Милутина не может быть применена концепция универсальности. Следуя концепции Пола Ника Кардулиаса, он рассуждает о Сербском королевстве как о самодостаточном пространстве. Опираясь на изученные документы и надписи времен правления Милутина, исследователь делает вывод, что такое пространство, по-видимому, было создано. Грамоты и надписи времен правления Стефана Уроша III Дечанского, с точки зрения World System Analysis, рисуют несколько иную картину. Вероятно, они иллюстрируют переход от самодостаточного пространства к великой империи. Вратислав Зерван в свою очередь сосредоточил внимание на семантическом уровне использования греческого слова οἰκουμένη и выражений otьčьstvije и otьčьstvo. Наиболее распространенным эквивалентом οἰκουμένη была калька vъseljenaja. Анализируя использование производного прилагательного vьseljenьskyi в связи с общепринятыми византийскими названиями, он обнаруживает, что идея универсальности продвигалась только при упоминании всеобщих соборов, а единственным византийским императором, в титуле которого присутствовало это слово, был Андроник II. И хотя автор не фиксирует широкого применения прилагательного vьseljenьskyi в отношении сербских правителей, он отмечает в сербских панегириках случаи использования термина vьseljenьskyi. Сложнее работать с понятием «отечество». В церковнославянском языке утвердились две формы ― otьčьstvije и otьčьstvo. Амбивалентность этих двух форм со временем привела к образованию термина, объединяющего значения «род» и «место рождения». В то же время к ним присоединились атрибуты «королевский» или же «правящий», образованные от основы слова otьcь и несущие смысловое значение авторитета и власти отца. Позже этот термин также встречается в агиографическом произведении Данило и его ученика. |
||||||||
| Ключевые слова | Сербия, Средневековье, ойкумена, отечество, Византия, культурология, исследования средневековья | ||||||||
 |
Полный текст статьи | Язык статьи | английский | ||||||
| Список цитируемой литературы | Ангелов, Димитър. Българско средновковие ― Идеологична мисъл и просвета. София: Народна Просвета, 1982. 166 с. Веселиновић, Андрија. Оснивачка повеља краља Милутина за Хиландарски пирг на мору са Храмом Спасовим // Стари српски архив. 2010. Kњ. 9. С. 19–24. Вујошевић, Жарко З. Српска владарска канцеларија у средњем веку. Студија из упоредне дипломатике. Докторска дисертација. Београд: Универзитет у Београду, Филозофски факултет, 2015. 333 с. Живојиновић, Драгић. Велика прилепска хрисовуља цара Стефана Душана Карејској келији светог Саве (Хил. 149) // Стари српски архив. 2008. Kњ. 7. С. 71–90. Историја српског народа. Kњ. 1: Од најстаријих времена до Маричке битке (1371) / Уред. Ћирковић, Сима. Београд: Српска књижевна задруга, 1981. 697 c. Марјановић-Душанић, Смиља. О питанју аутентичности повеља Мрачког комплекса // Стари српски архив. 2004. Књ. 3. С. 153–168. Мишић, Синиша. Повеља краља Стефана Уроша III манастиру Светог Николе Мрачког у Орехову // Стари српски архив. 2002. Kњ. 1. С. 55–68. Савић, Виктор. (Псеудо)класични и стари називи српских земаља у старим српским изворима // Српско језичко и књижевно насљеђе на простору данашње Црне Горе. Српски језик и књижевност данас. Зборник радова са Другог међународног научног скупа одржаног у Подгорици 26–28. маја 2017 / Уред. Стојановић, Jelica. Подгорица; Нови Сад; Бања Лука: Матица српска; Друштво чланова у Црној Гори, 2019. С. 95–125. Синдик, Душан И. Српска средњовековна акта у манастиру Хиландару // Хиландарски зборник. 1998. Књ. 10. С. 9–132. Суботин-Голубовић, Татјана. Још о «Житију у свитку» краља Милутина // Зборник радова Византолошког института. 1994. Kњ. 33. С. 115–125. Убипарип, Миланка. Зборник са кратким житијем краља Милутина // Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор. 2005. Kњ. 71/1–4. С. 53–72. Узелац, Александар. Атламиш ― кумански цар из српске Александриде // Споменица Др. Тибора Живковића / Уред. Цвијановић, Irena R.; Рудић, Срђан. Београд: Историјски институт Београд, 2016. (Зборник радова. Kњ. 32). С. 221–228. Ћирковић, Сима. Биографија краља Милутина у Уљарској повељи // Архиепископ Данило и његово доба / Уред. Ђурић, Војислав Ј. Београд: Српска Академија наука и уметности, 1991. (Научни скупови. Књ. 58. Одељење историјских наука. Књ. 17). С. 53–68. Angelov, Dimiter. Imperial Ideology and Political Thought in Byzantium, 1204–1330. Cambridge: Cambridge University Press, 2007. 453 p. Detrez, Raymond. Ethnic Consciousness in Rural and Urban Enviroments. The Case of Plovdiv and the Plovdiv Region // Село Балкана. Континуети и промене кроз историју / Уред. Рудић, Срђан; С. Ћалдовић-Шијаковић, Светлана. Београд: Историјски институт Београд; Музеј на отвореном «Старо село» Сирогојно, 2017. (Зборник радова. Књ. 34). P. 11–21. Die Serbische Alexandreis nach der Sofioter Handschrift. Nr. 771. Text und Übersetzung mit wissenschaftlichem Apparat, Stellenkommentar, Glossar und einer Einführung. Mit einem Beitrag zu griechischen Texten von Erich Trapp / Hg. Christians, Dagmar. Köln; Weimar; Wien: Böhlau, 1991. (Bausteine zur Slavischen Philologie und Kulturgeschichte. Reihe B: Editionen. Neue Folge 2 (17)). 530 s. Gaul, Niels. All the Emperor’s Men (and His Nephews): Paideia and Networking Strategies at the Court of Andronikos II Palaiologos, 1290–1320 // Dumbarton Oaks Papers. 2016. Vol. 70. P. 245–270. Grivec, France. Vselenskij ― sobornyj // Slavistična revija. 1957. No. 10. S. 14–34. Hafner, Stanislaus. Studien zur altserbischen dynastischen Historiographie. München: Verlag R. Olderbourg, 1964. 141 s. Serbisches Mittelalter. Altserbische Herrscherbiographien. Bd 2: Danilo II. und seine Schüler. Die Königsbiographien / Hg. Hafner, Stanislaus. Graz; Wien; Köln: Styria, 1976. 336 s. Hall, Thomas D.; Kardulias, Paul Nick; Chase-Dunn, Christopher. World-Systems Analysis and Archaeology: Continuing the Dialogue // Journal of Archaeological Research. 2011. Vol. 19/3. P. 233–279. Јечменица, Дејан. Прва Стонска повеља краља Стефана Душана // Стари српски архив. 2010. Књ. 9. С. 25–50. Jouanno, Corinne. Byzantine Views on Alexander the Great // Brill’s Companion to the Reception of Alexander the Great / Ed. Moore, Kenneth R. Leiden; Boston: Brill, 2018. (Brill’s Companions to the Classical Reception. Vol. 14). P. 449–476. Kaltsogianni, Eleni. Die Lobrede des Matthaios von Ephesos auf Andronikos II. Palaiologos // Jahrbuch der Österreichischen Byzantinistik. 2010. Bd 59. S. 107–127. Kaltsogianni, Eleni. Nikephoros Xanthopoulos und die Kaiserpanegyrik: Das Bild Kaiser Andronikos II. in der Dedicatio der Historia ecclesiastica und seine literarischen Vorbilder // Ecclesiastical history and Nikephoros Kallistou Xanthopoulos: Proceedings of the International Symposium. Vienna, 15th–16th December 2011 / Eds. Gastgeber, Christian; Panteghini, Sebastiano. Wien: Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften, 2015. S. 109–124. Kardulias, Paul Nick; Hall, Thomas D. Archaeology and World-Systems Analysis // World Archaeology. 2008. Vol. 40/4. P. 572–583. Kyriakidis, Savvas. Warfare and propaganda: The portrayal of Andronikos II Palaiologos (1282–1328) as an incompetent military leader in the Histories of John VI Kantakouzenos (1347–54) // Byzantine and Modern Greek Studies. 2013. Vol. 37. P. 176–189. Laiou, Angeliki E. Constantinople and the Latins. The Foreign Policy of Andronicus II. 1282–1328. Cambridge (Massachusetts): Harvard University Press, 1972. 388 p. Mortimer, Ian. The Time Traveler’s Guide to Elizabethan England. New York: Penguin Books, 2014. 393 p. Nicol, Donald M. The Byzantine Lady: Ten portraits: 1250–1500. Cambridge: Cambridge University Press, 1994. 143 p. Pavlikianov, Cyril. The Mediaeval Greek and Bulgarian Documents of the Athonite Monastery of Zographou (980–1600). Critical Edition and Commentary of the Texts. Sofia: St. Kliment Ohridski University Press, 2014. (Университска библиотека. Т. 512). 911 p. Pavlović, Bojana. Der serbische Alexanderroman zwischen Byzanz und dem Abendland: Die Frage der kulturellen Einflüße // Byzanz und das Abendland II. Studia Byzantino-Occidentalia / Ed. Juhász, Erika. Budapest: Eötvös-József-Collegium, 2014. S. 97–118. Piltz, Elisabeth. King (kralj) Milutin and the Paleologan tradition // Byzantinoslavica. 2011. Vol. 69. P. 173–188. Popović, Mihailo St. Historische Geographie und Digital Humanities. Eine Fallstudie zum spätbyzantinischen und osmanischen Makedonien. Mainz; Ruhpolding: Verlag Franz Philipp Rutzen, 2014. (Peleus, Studien zur Archäologie und Geschichte Griechenlands und Zyperns. Bd 61). 216 s. Popović, Mihailo St. The «Medieval Serbian Oecumene» — Fiction or Reality? // Byzantine Heritage and Serbian Art I. Process of Byzantinisation and Serbian Archaeology / Ed. Bikić, Vesna. Belgrade: The Serbian National Comittee of Byzantine Studies; P. E. Službeni Glasnik; Institute for Byzantine Studies, Serbian Academy of Sciences and Arts, 2016. P. 37–43. Popović, Mihailo St.; Zervan, Vratislav; Filiposki, Toni. Über das Verhältnis von Herrschertiteln und Räumen: Eine Fallstudie zu Makedonien unter dem König und Zaren Stefan Dušan (1331–1355) // Зборник радова Византолошког института. 2020. Kњ. 57. S. 61–102. Ређеп, Јелка. Александар Велики и краљ Милутин. Српска Александрида и Данилов зборник — паралела // Зборник Матице српске за књижевност и језик. 1999. Kњ. 47. С. 19–34. Roux, Jean Paul. Král. Mýty a symboly. Z francouzského originálu Le roi / Mythes et symboles přeložila I. Kozelská. Praha: Argo, 2009. 360 s. Schneider, Jean. Le moine et l’empereur Andronic II dans les lettres de Maxime Planude // Nihil veritas erubescit. Mélanges offerts à Paul Mattei par ses élèves, collègues et amis / Eds. Bernard-Valette, Clementine; Delmulle, Jeremy; Gerzaguet, Camille. Turnhout: Brepols, 2017. P. 655–669. Schumann, Kurt. Die griechischen Lehnbildungen und Lehnbedeutungen im Altbulgarischen. Berlin; Wiesbaden: Harrasowitz, 1958. (Veröffentlichungen der Abteilung für Slavische Sprachen und Literaturen des Osteuropa-Instituts der Freien Universität Berlin. Bd 16). 66 s. Škrivanić, Gavro A. Bitka kod Velbužda 28. VII 1330. godine // Vesnik Vojnog muzeja. 1970. Kњ. 16. S. 67–77. Treadgold, Warren. Marjanović, Dragoljub. Creating Memories in Late 8th century Byzantium. The Short History of Nikephoros of Constantinople. Central European Medieval Studies // The Medieval Review. Amsterdam: Amsterdam University Press, 2018. P. 250. (URL: https://scholarworks.iu.edu/journals/index. php/tmr/article/view/25450/31266 (last visited — 11.08.2021)). |
||||||||
Метки: Древняя Русь, византийское культурное влияние, Византия, Сербия, византинистика, DISPUTATIO / ДИСКУССИЯ, исследования средневековья, история православной церкви, история культуры, ПОПОВИЧ М. Ст., ЗЕРВАН В.