Коматина, Предраг. Славянские этнонимы «Баварского географа»: Историко-лингвистический анализ

Дата публикации:

Ссылка для цитирования: Коматина, Предраг. Славянские этнонимы «Баварского географа»: Историко-лингвистический анализ // Studia Slavica et Balcanica Petropolitana. 2020. № 1. С.106-137. DOI https://doi.org/10.21638/spbu19.2020.106.

For citation: Komatina, Predrag. Slavic Ethnonyms in the Bavarian Geographer: A Historiographic Linguistic Analysis, in Studia Slavica et Balcanica Petropolitana. 2020. № 1. Pp. 106-137. DOI https://doi.org/10.21638/spbu19.2020.106

Название статьи Славянские этнонимы «Баварского географа»: Историко-лингвистический анализ 
Авторы

Коматина, Предраг — доктор истории, Институт византиноведения Сербской академии наук и искусств, Белград, Сербия, e-mail: Адрес электронной почты защищен от спам-ботов. Для просмотра адреса в вашем браузере должен быть включен Javascript., OrcID 0000-0003-2469-2278, Scopus ID 56769854600 

Перевод с сербского: Алимов, Денис Евгеньевич — кандидат исторических наук, доцент, Санкт-Петербургский государственный университет, Санкт-Петербург, Россия, e-mail: Адрес электронной почты защищен от спам-ботов. Для просмотра адреса в вашем браузере должен быть включен Javascript., OrcID 0000-0002-4733-4150

В рубрике Miscellanea / Смесь
Год  2020 Номер журнала  1 Страницы 106-137 
Тип статьи Научная статья Индекс УДК; ББК  930.85; 63.5 Индекс DOI https://doi.org/10.21638/spbu19.2020.106 
Аннотация

Исследование выполнено в рамках проекта «Традиция, инновация и идентичность в византийском мире» (№177032), финансируемого Министерством просвещения, науки и технологического развития Республики Сербии.

«Баварский географ» описывает этнополитическую ситуацию конца первой половины IX в. на обширном пространстве Центральной и Восточной Европы. Названия славянских племен, проживавших на территории между Эльбой и Одрой, приводятся в источнике в основном в германских формах, то есть в тех формах, в которых они были известны во франкской среде. Реконструируемые оригинальные славянские формы этих этнонимов, кроме нескольких названий географического происхождения, произведены от неких коллективных характеристик, которые приписывали себе члены соответствующих славянских племен. Исходя из этого, можно предположить, что славяне принесли эти названия со своей прародины в период, когда они населили регион Полабья. В пользу этого предположения свидетельствует и тот факт, что некоторые из этих племенных названий обнаруживаются и на славянском юге (ободриты, сербы, милинги = мильчане?). На территории самой славянской прародины в бассейне верхней Одры, Варты, Вислы, Западного Буга и верхнего Днестра «Баварский географ» называет ряд племен, которые можно разделить на две группы. К первой группе относятся те племена, которые сохранили свои старые названия и прежнюю племенную идентичность. Ко второй группе относятся племена, которые, судя по их названиям, были новыми, образовавшимися на территориальной основе общностями, составленными из членов разных племен, оставшихся в период славянских миграций VI–VII вв. жить на старых местах. Рассматривая названия славянских племен, приводимые в «Баварском Географе», вместе с теми, что известны из других раннесредневековых источников, можно прийти к важному выводу о характере славянской этнонимии: в именовании разных общностей — как славянских, так и чужих — славяне гораздо больше заботились о сути, нежели о форме. А именно — названия, произведенные из одного корня, часто появляются с разными суффиксами, а иногда для обозначения одного и того же племени используются названия, произведенные от другого, но семантически тождественного, корня.

Ключевые слова «Баварский географ», славяне, славянские племена, славянские этнонимы, этнические категории, этничность
Полный текст статьи Язык статьи русский
Список цитируемой литературы

Алимов, Денис Евгеньевич. Этногенез хорватов: Формирование хорватской этнополитической общности в VII–IX вв. Санкт-Петербург: Нестор-История, 2016. 380 с.

Бошковић, Радосав. Србљи и Срби // Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 1978. Књ. 21/1. С. 23–25.

Войтович, Леонтій Викторович. «Баварський географ»: спроба етнолокалізації населения центрально-східної Європи IX ст. // Український історичний журнал. 2009. Вип. 5. C. 12–34.

Георгиев, Павел. «Седем племена» (Ἑπτὰ γενεαί) — самоназвание или административен термин? // Годишник на Софийския университет «Св. Климент Охридски». Център за славяно-византийски проучвания «Иван Дуйчев». 2010. Т. 95 (14). С. 63–75.

Живковић, Тибор. Јужни Словени под византијском влашћу (600–1025). Београд: Историјски институт: Службени гласник, 2002. 512 с.

Казанский, Михаил; Цукерман, Константин. Уличи // Palaeoslavica. 2017. Vol. 25/2. С. 1–37.

Лома, Александар. Топонимија Бањске хрисовуље. Београд: Српска академија наука и уметности, 2013. 386 с.

Назаренко, Александр Васильевич. Древняя Русь на международных путях: Междисциплинарные очерки культурных, торговых, политических связей IX–XII веков. Москва: Языки русской культуры, 2001. 780 с.

Пириватрић, Срђан. Византијска тема Морава и «Моравије» Константина VIII Порфирогенита // Зборник радова Византолошког института. 1997. Бр. 36. С. 173–201.

Савић, Виктор. Рани старословенски језик и српска редакцијска писменост нарочито с освртом на ć и đ // Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија / Одговорни уредник Бранислав Тодић; уредник Милан Радуjко. Беране; Београд: Службени гласник, 2011. С. 155–169.

Седов, Валентин Васильевич. Славяне в раннем средневековье. Москва: Фонд археологии, 1995. 415 с.

Трубачев, Олег Николаевич. О племенном названии уличи // Вопросы славянского языкознания. 1961. № 5. С. 186–190.

Трубачев, Олег Николаевич. Ранние славянские этнонимы ― свидетели миграции славян // Вопросы языкознания. 1974. № 6. С. 48–67.

Трубачев, Олег Николаевич. Этногенез и культура древнейших славян. Лингвистические исследования. Москва: РАН, 2003. 489 с.

Херрман, Иоахим. Ruzzi. Forsderen Liudi. Fresiti. К вопросу об исторических и этнографических основах «Баварского географа» (первая половина ІХ в.) // Древности славян и Руси. Москва: Наука, 1988. С. 162169.

Цветковић, Mилош. Ниже јединице тематског уређења у Византији (9–11. век). Докторска дисертација. Београд: Универзитет у Београду: Филозофски факултет, 2017. 317 с.

Шпехар, Перица. Централни Балкан од 7. до 11. века: Археолошка сведочанства. Београд: Booka, 2017. 259 c.

Щавелев, Алексей Сергеевич. Еще раз об идентификации и локализации славянского «племени» Λενζανῆνοι / Λενζενίνοι / *Lędjane // Вспомогательные и специальные науки истории в XX – начале XXI в.: Призвание, творчество, общественное служение историка. Москва: Издательство РГГУ, 2014. С. 424–426.

Щавелев, Алексей Сергеевич. Славянские «племена» Восточной Европы X – первой половины XI века: Аутентификация, локализация и хронология // Studia Slavica et Balcanica Petropolitana. 2015. № 2 (18). С. 99–133.

Bańkowski, Аndrzej. Etymologiczny słownik języka polskiego. T. II: K–P. Warszawa: Państwowe wydawnictwo naukowe, 2000. 873 s.

Beševliev, Veselin. Protobulgarische Inschriften. Berlin: Akademie-Verlag, 1963. 382 s.

Betti, Maddalena. La Descriptio civitatum et regionum ad septentrionalem plagam Danubii. Lo spazio oltre il «limes» nel IX secolo // Mélanges de l’École française de Rome. Moyen Âge. 2013. Vol. 125/1. URL: https://journals.openedition.org/mefrm/1078  (дата посещения — 30.05.2019).

Bierman, Felix; Gossler, Norbert. Zwischen Freund und Feind — die Linonen und ihre Nachbarn im frühen und hohen Mittelalter // Siedlungsstrukturen und Burgen im westslawischen Raum / Hrsg. von Felix Biermann und Anne Klammt. Langenweißbach: Beier & Beran, 2009. S. 137–154.

Fritze, Wolfgang Hermann. Beobachtung zu Entstehung und Wesen des Lutizenbundes // Frühzeit zwischen Ostsee und Donau: ausgewählte Beiträge zum geschichtlichen Werden im östlichen Mitteleuropa vom 6. bis zum 13. Jahrhundert / Hrsg. von Fritze, Wolfgang Hermann; Kuchenbuch, Ludolf; Schich, Winfried. Berlin: Duncker & Humblot, 1982. S. 130–166.

Fritze, Wolfgang Hermann. Die Datierung des Geographus Bavarus und die Stammesverfassung der Abodriten // Zeitschrift für slavische Philologie. 1952. Bd 21. S. 326–342.

Fritze, Wolfgang Hermann. Geographus Bavarus // Lexikon des Mittelalters. Bd IV. Stuttgart; Weimar: Verlag J. B. Metzler, 1999. S. 1269–1270.

Georgiev, Pavel. The Abodriti-Praedenecenti between the Tisza and the Danube in the 9th Century // Avars, Bulgars and Magyars on the Middle and Lower Danube / Ed. by Lyudmila Doncheva-Petkova, Csilla Balogh, and Attila Türk. Sofia; Piliscsaba: Archaeolingua, 2014. P. 107–124.

Goldberg, Eric. The Struggle for Empire. Kingship and Conflict under Louis the German. Ithaca; London: Cornell University Press, 2006. 388 p.

Gračanin, Hrvoje. Južna Panonija u kasnoj antici i ranom srednjovijekovlju (od konca 4. do konca 11. stoljeća). Zagreb: Plejada, 2011. 456 s.

Hanewinkel, Christian. Die politische Bedeutung der Elbslawen im Hinblick auf die Herrschaftsveränderungen im ostfränkischen Reich und in Sachsen von 887 bis 936: Politische Skizzen zu den östlichen Nachbarn im 9. un 10. Jahrhundert. Dissertation. Münster, 2004. 538 s.

Herrmann, Erwin. Slawisch-germanische Beziehungen im südostdeutschen Raum von der Spätantike bis zum Ungarnsturm. Ein Quellenbuch mit Erläute-rungen. München: Verlag Robert Lerche, 1965. 286 s.

Herrmann, Erwin. Zu Entstehung und Bedeutung des sog. Geographus Bavarus (Descriptio civitatum) // Jahrbuch für altbayerische Kirchengeschichte. 1963. Bd 23/1. S. 77–87.

Kieffer-Kostanecka, Maria. Nazwy «Mazowsze» i «Płock» w świetle nauki współczesnej // Notatki Płockie. 1969. Nr 4 (53). S. 23–25.

Komatina, Predrag. The Slavs of the Mid-Danube basin and the Bulgarian expansion in the first half of the 9th century // Зборник радова Византолошког института. 2010. Књ. 47. С. 55–82.

Koncha, Sergiy. Bavarian Geographer on Slavic Tribes from Ukraine // Ukrainian Studies. Bulletin Taras Shevchenko National University of Kyiv. 2012. Vol. 16. P. 15–21.

Lehr-Spławiński, Tadeusz. Najstarsze nazwy plemion polskich w źródłach obcych // Język Polski. 1961. Nr 41. S. 263–268.

Łowmianski, Henryk. O identyfikacji nazw Geografa bawarskiego // Studia Źródłoznawcze. 1958. Nr 3. S. 1–22.

Łowmiański, Henryk. O pochodzeniu Geografa bawarskiego // Roczniki historiczne. 1951–1952. T. 20. S. 9–58.

Łuczyński, Michał. «Geograf Bawarski» — nowe odczytania // Polonica. 2017. Nr 37. S. 67–89.

Łuczyński, Michał. Jeszcze o prapolskim etnonimie Polanie // Slavia Occidentalis. 2016. T. 73/1. S. 105–119.

Łuczyński, Michał. Prapolski etnonim Glopeani (głos w dyskusji) // Slavia Occidentalis. 2015. T. 72/1. S. 121–124.

Nalepa, Jerzy. Połekszanie (Pollexiani) — Plemię Jaćwięskie u północno-wschodnich granic Polski // Rocznik Białostocki. 1966. T. 7. S. 7–33.

Oţa, Silviu. The mortuary archaeology of the medieval Banat (10th–14th centuries). Leiden; Boston: Brill, 2015. 385 p.

Rospond, Stanisław. Podlasie czy Podlasze? // Poradnik Językowy. 1970. Nr 10. S. 290–296.

Rossignol, Sébastien. À propos du manuscrit de l’opuscule du «Géographe de Bavière» // Ad libros! Mélanges d’études médiévales offerts à Denise Angers et Joseph-Claude Poulin / Éd. Jean-François Cottier, Martin Gravel et Sébastien Rossignol. Montréal: Presses de l’Université de Montréal, 2010. P. 49–68.

Rossignol, Sébastien. Aufstieg und Fall der Linonen. Misslungene Ethnogenese an der Mittelelbe // Slawen an der Elbe / Hrsg. von Karl-Heinz Willroth, Jens Schneeweiss. Göttingen: Wachholtz Verlag, 2011. S. 15–38.

Rossignol, Sébastien. Civitas in Early Medieval Central Europe: Stronghold or District? // The Medieval History Journal. 2011. Vol. 14. P. 71–99.

Rossignol, Sébastien. Die Linonen zwischen Tat und Wort. Die Schriftquellen über die Entwicklung an der unteren Mittelelbe unter Berücksichtigung der interdisziplinären Forschungsergebnisse // Frühmittelalterliche Archäologie zwischen Ostsee und Mittelmeer. Bd 4. Slawen an der unteren Mittelelbe / Hrsg. von Hans-Jürgen Beug, Friedrich Lüth, Franz Schopper, Karl-Heinz Willroth. Frankfurt am Main: Reichert Verlag, 2013. S. 135–150.

Rossignol, Sébastien. Überlegungen zur Datierung des Traktates des sog. Bayerischen Geographen anhand paläographischer und kodikologischer Beobachtungen // Der Wandel um 1000. Beiträge der Sektion zur slawischen Frühgeschichte der 18. Jahrestagung des Mittel- und Ostdeutschen Verbandes für Altertumsforschung in Greifswald, 23. bis 27. März 2009 / Hrsg. von Felix Bierman, Thomas Kersting, Anne Klammt. Langenweissbach: Beier & Beran, 2011. S. 305–316.

Rübekeil, Ludwig. Der Name Baiovarii und seine typologische Nachbarschaft // Die Anfänge Bayerns. Von Raetien und Noricum zur frühmittelalterlichen Baiovaria / Hrsg. von Hubert Fehr, Irmtraut Heitmeier. St. Ottileien: EOS Verlag, 2012. S. 149–162.

Schafarik, Paul Joseph. Slawische Alterthümer. Leipzig: Wilhelm Engelmann, 1843. Bd I. 548 s.; 1844. Bd II. 742 s.

Schuster-Šews, Heinz. Zur Geschichte und Etymologie des ethnischen Namens Sorb / Serb / Sarb / Srb // Zeitschrift fur Slawistik. 1985. Bd 30. H. 6. S. 851–856.

Sedov, Valentin Vasiljevič. Sloveni u dalekoj prošlosti. Novi Sad: Akademska knjiga, 2012. 495 s.

Vasmer, Max. Die Slaven in Griechenland. Berlin: Akademie der Wissenschaften, 1941. 350 s.

Vedriš, Trpimir. Gdje žive Mirmidonci? Prilog raspravi o značenju pojmova Mirmidones i Marab u zadarskoj legendi o prijenosu moći sv. Krševana // Povijesni prilozi. 2011. Vol. 41. S. 47–85.

Witczak, Krzysztof Tomasz. O dwóch plemionach prapolskich, zasiedlających Ziemię Przemyską i Chełmską — Lędzanach i Wierzbianach // Acta Archaeologica Carpathica. 2003. T. 38. S. 157–172.

Witczak, Krzysztof Tomasz. Z problematyki Słowiańszczyzny plemiennej. Cz. 2: Lędzanie i Wierzbianie (Βερβίανοι) — dwa plemiona prapolskie na wschodnim pograniczu // Slavia Occidentalis. 1991–1992. T. 48–49. S. 249–260.

Witczak, Krzysztof Tomasz. Z problematyki słowiańszczyzny plemiennej. Cz. 5: Wierzyczanie (Uerizane), plemię wschodniopomorskie znad rzeki Wierzycy // Pomorania Antiqua. 2012. T. 24. S. 1–18. 

Zeuss, Kaspar. Die Deutschen und die Nachbarstämme. München: Ignaz Hoseph Lentner, 1837. 798 s.

 

Метки: Источниковедение, идентичность, этничность, славянские «племена», славянские этнонимы, славяне, славянская идентичность, MISCELLANEA / СМЕСЬ, Центральная и Восточная Европа, исторические источники, славянская этничность, Communication, «Баварский географ», КОМАТИНА П., этнонимы, этнические категории, В ПОИСКАХ ИДЕНТИЧНОСТИ

  • Просмотров: 711