Митрович, Мирослав. На страже сербской истории: феномен гусле - Петербургские славянские балканские исследования

Дата публикации: 01 июля 2019. Категория: Commentarii / Статьи.

Ссылка для цитирования: Митрович, Мирослав. На страже сербской истории: феномен гусле // Studia Slavica et Balcanica Petropolitana. 2019. № 1. С. 3-22. DOI https://doi.org/10.21638/11701/spbu19.2019.101

For citation: Mitrovich, Miroslav. On guard of Serbian history: the phenomenon of gusle, in Studia Slavica et Balcanica Petropolitana. 2019. № 1. Pp. 3-22. DOI https://doi.org/10.21638/11701/spbu19.2019.101

Название статьи	На страже сербской истории: феномен гусле
Авторы	Митрович, Мирослав – Белградский этнографический музей, Белград, Сербия, Адрес электронной почты защищен от спам-ботов. Для просмотра адреса в вашем браузере должен быть включен Javascript. Перевод с сербского – Михайлова, Алена Алексеевна
В рубрике	Commentarii / Cтатьи
Год	2019	Номер журнала	1	Страницы	3-22
Тип статьи	Научная статья	Индекс УДК; ББК	УДК 78.072.3 + 94(497.1); ББК 63.3(0);	Индекс DOI	https://doi.org/10.21638/11701/spbu19.2019.101
Аннотация	В конце XX – начале XXI в. одним из объективированных символов сербской национальной культуры стал народный музыкальный инструмент – гусле. Пытаясь понять феномен этого инструмента и содержащуюся в нем духовную компоненту, автор статьи акцентирует внимание на исторических условиях его бытования, пытается установить ареал распространения и роль в трансляции духовных ценностей. В статье, в частности, указывается на нераздельную связь гусле с эпическим наследием и фигурой его исполнителя. В работе рассматриваются основные теории происхождения и генезиса этого музыкального инструмента, прослеживаются различные этапы становления связанной с ними исполнительской традиции и ее развития в Новое и Новейшее время. Автор обращает особое внимание на многофункциональное значение гусле в культуре, в том числе их роль в сохранении исторической памяти, формировании национальной идеи, сохранении семейных ценностей и этнического самосознания. Особо подчеркивается свойственная этому музыкальному инструменту особенность выражать коллективную рефлексию этнического сообщества на исторические события, носящие переломный характер. В то же время отмечается, что гусле представляют собой культурный феномен, связанный с традициями многих балканских народов, что подтверждается вариативностью этого инструмента, прослеживаемой по коллекциям музыкальных инструментов Этнографического музея в Белграде. Это обстоятельство приводит автора к выводу о том, что наблюдаемая в последние годы тенденция присвоения «национальных прав» на тот и или иной вид музыкального инструмента странами, образовавшимися после распада Югославии, в целом является заблуждением.
Ключевые слова	народный инструмент, гусле, гусляр, эпос, историческая память, традиция
	Полный текст статьи			Язык статьи	русский
Список цитируемой литературы	Bandić, Dušan. Carstvo zemaljsko i carstvo nebesko, XX vek. Beograd: Čigoja štampa, 2008. 280 с. Gojković, Andrijana. Muzički instrumenti: Mitovi i legende, Simobolika i Funkcija. Beograd: Cicero, 1994. 233 с. Gojković, Andrijana. Narodni muzički instrumenti. Beograd: Kultura, 1989. 234 с. Medenica, Radosav. Oblici kazivanja naših epskih pesama ispred drugog svetskog rata // Rad XV Kongresa Saveza udruženja folklorista Jugoslavije u Jajcu, 12–16 Septembra 1968. Sarajevo: Oslobođenje, 1971. С. 149–160. Nedeljković, Dušan. Tradicionalni i savremeni oblici epskog kazivanja i pevanja // Rad XV Kongresa Saveza udruženja folklorista Jugoslavije u Jajcu, 12–16 septembra 1968. Sarajevo: Oslobođenje, 1971. С. 139–142. Slijepčević, Miloš. Nekoliko načina guslarskog kazivanja epskih pesama // Rad XV Kongresa Saveza udruženja folklorista Jugoslavije u Jajcu 12–16. septembra 1968. Sarajevo: Oslobođenje, 1971. С. 131–133. Vlahović, Mitar. O najstarijim muzičkim instrumentima u Crnoj Gori // Rad Kongresa folklorista Jugoslavije VI. 1959. Ljubljana: Železniška tiskarna, 1960. С. 313–324. Винш, Валтер. Гуслање и рецитaција слепаца Николе Корице и Јована Антића // Прилози проучавању народне поезије. Год. IV. Св. 2. Београд, 1937. С. 300–302. Влаховић, Влајко. Епска песма у Мостару // Прилози проучавању народне поезије. Год. I. Св. 2. Београд: б.и., 1934. С. 113–121. Големовић, Димитрије. Пјевање уз гусле. Београд: Чигоја штампа, 2008. 206 с. Ђорђевић, Смиљана. Савремено епско певање текст и контекст. Докторска дисертација. Београд: С.Ж. Ђорђевић, 2010. 344 л. Ђукић, Трифун. О постанку епске песме у вези са догађајима // Рад VIII Конгреса Савеза фолклориста Југославије у Титовом Ужицу 1961. Титово Ужице: Научно дело, 1961. С. 435–438. Ђурић, Војислав. Антологија српске књижевности – Антологија народних јуначких песама. Београд: Култура, 1954. 647 с. Зечевић, Слободан. Српске народне игре: порекло и развој. Београд: Култура, 1983. 187 с. Калезић, Димитрије. Гусле и њихова улога и значење у култури // Хоће ли Срби сачувати гусле као што су гусле сачувале њих. Обреновац: ДГ Никола Тесла, 2012. С. 50–52. Купрешанин, Вељко. Тестамент гуслара Ђуре Слепог // Политика. 1961. 26 новембар. Лајић-Михајловић, Данка. Порекло гусала у светлу историјата гудачких инструмената // Историја и мистерија музике: у част Роксанде Пејовић. Музиколошке студије. Монографије. Св. 2. Београд: Пекограф, 2006. С. 123–134. Лајић-Михајловић, Данка. Такмичење гуслара: поглед из перспективе етномузиколога // Хоће ли Срби сачувати гусле као што су гусле сачувале њих. Обреновац: ДГ Никола Тесла, 2012. С. 55–68. Лалевић, Миодраг. Белешке из среза Источког // Прилози проучавању народне поезије. Год. VI. Св. 2. Београд: б.и., 1939. С. 272–281. Љубинковић, Ненад. Гусле-јуче, данас а сутра... // Српске памтише и саборнице гусле: зборник свега најлепшег икада написаног о гуслама. Београд: Magic Map, 2014. С. 154–157. Меденица, Радосав. Два путујућа слепца – гуслара // Прилози проучавању народне поезије. Год. IV. Св. 2. Београд: б.и., 1937. С. 287–300. Муратовић, Вехбија. Епска песма код муслимана око Новог Пазара // Прилози проучавању народне поезије. Год. II. Св. 1. Београд: б.и., 1935. С. 109–113. Радош, Јово. Естетске компоненте гусларства // Хоће ли Срби сачувати гусле као што су гусле сачувале њих. Обреновац: ДГ Никола Тесла, 2012. С. 86–89. Роца, Стеван. Гусле као поклон // Рад IX Конгреса Савеза фолклориста Југославије у Мостару и Требињу 1962. Сарајево: б.и., 1963. С. 571–575. Станојевић, Алекса. Епска песма у Бијељинском срезу // Прилози проучавању народне поезије. Год. I. Св. 2. Београд: б.и., 1934. С. 251–255. Стојанчевић, Владимир. Вук Караџић култура и историја Вуково дело о српском народу и његовој култури. О 150. годишњици смрти – 1864–2014. Нови Сад: Прометеј, 2014. 309 с. Томић, Слободан. Гусларска умјетност – савремени и будући токови // Хоће ли Срби сачувати гусле као што су гусле сачувале њих. Обреновац: ДГ Никола Тесла, 2012. С. 92–103. Тројановић, Сима. Музички инструменти српскога Етнографског музеја са 5 табли слика // Светлост. 1909. № 1. С. 20–33. Филиповић, Миленко. Епска песма у Средској // Прилози проучавању народне поезије год. I. Св. 2. Београд: б.и., 1934. С. 260–262. Шмаус, Алојз. Неколико података о епском певању и песмама код Арбанаса (Арнаута) у Старој Србији // Прилози проучавању народне поезије. Год. I. Св. 2. Београд: б.и., 1934. С. 107–112.

Метки: историческая память, народная культура, COMMENTARII / CТАТЬИ, вещь в истории, МИТРОВИЧ М., народный инструмент, национальный символ, гусле, традиция

Вперед