Русский 
English Ссылка для цитирования: Цветкович, Марина. Пиротский килим – от покрывала до сербского национального визуального символа // Studia Slavica et Balcanica Petropolitana. 2019. № 1. С. 23-37. DOI https://doi.org/10.21638/11701/spbu19.2019.102.
For citation: Tsvetkovich, Marina. Pirot kilim – from veil to Serbian national visual symbol, in Studia Slavica et Balcanica Petropolitana. 2019. № 1. Pp. 23-37. DOI https://doi.org/10.21638/11701/spbu19.2019.102.
| Название статьи | Пиротский килим – от покрывала до сербского национального визуального символа | ||||||||
| Авторы | Цветкович, Марина (Цветковић, Марина) – музейный советник, Этнографический музей в Белграде, Белград, Сербия, Адрес электронной почты защищен от спам-ботов. Для просмотра адреса в вашем браузере должен быть включен Javascript. Перевод с сербского – Михайлова, Алена Алексеевна |
||||||||
| В рубрике | Commentarii / Статьи | ||||||||
| Год | 2019 | Номер журнала | 1 | Страницы | 23-37 | ||||
| Тип статьи | Научная статья | Индекс УДК; ББК | УДК 745+94(497.1); ББК 63.3(0) | Индекс DOI | https://doi.org/10.21638/11701/spbu19.2019.102 | ||||
| Аннотация | Пиротское ковроткачество, благодаря своей выдающейся художественной, культурной и исторической ценности, считается высочайшим достижением сербской ткацкой традиции. В статье рассматриваются его основные характеристики, значение и исторический путь. Превращению г. Пирота в центр ковроткачества в XIX в. способствовало его выгодное географическое положение и хозяйственно-экономический фактор, заключавшийся в традиционно развитом в этом крае отгонном скотоводстве, обеспечивавшем необходимое для развития ткацкого промысла сырье – высокого качества овечью шерсть. После освобождения юга Сербии в 1878 г. от Османской власти пиротские килимы стали престижным атрибутом оформления домов сербского населения. В конце XIX – начале XX в., в период обновления и конституциализации сербского государства, они вышли в публичное пространство и взяли на себя функцию сербского национального символа. Пиротские килимы стали украшать сакральные объекты, королевские дворы, государственные учреждения, выступать торжественным атрибутом на исторических событиях, соревнованиях, парадах и съездах, демонстрироваться на крупнейших международных выставках. Технология их ручного производства столетиями сохранялась в неизменном виде, поэтому в XXI в. эти изделия представляют собой штучную, эксклюзивную, дорогостоящую продукцию, ценность которой определяется ее географическим происхождением, историчностью и символичностью. Архаичные узоры, традиционная техника, натуральные материалы и история их бытования делают килимы достойными предметами музейного коллекционирования во всем мире, однако самое богатое их собрание хранится в Этнографическом музее в Белграде. | ||||||||
| Ключевые слова | пиротское ковроткачество, Сербия, национальный символ, ткачество, традиция, вещь в истории | ||||||||
 |
Полный текст статьи | Язык статьи | русский | ||||||
| Список цитируемой литературы |
Benac, Alojz; Mladenović, Ljubica. Sarajevo od najstarijih vremena do danas. Sarajevo: Muzej grada Sarajeva, 1954. 95 с. Gilbar, Gad. Muslim tujjār of the Middle East and Their Commercial Networks in the Long Nineteenth Century // Studia Islamica. 2005. No. 100/101. P. 183–202. Mellaart, James. Anatolian Kilims; New Insights and Problems // Anatolian Studies. 1984. Vol. 34. P. 87–95. Palairet, Michael. The Decline of the Old Balkan Woollen Industries, c. 1870–1914 // Vierteljahrschrift für Sozial- und Wirtschaftsgeschichte. 1983. Bd. 70. H. 3. P. 330–362. Popović, Bojana. Učešće Kraljevine SHS na Međunarodnoj izložbi modernih primenjenih i industrijskih umetnosti u Parizu 1925 // Godine. Zbornik Narodnog muzeja. Т. XVI. № 2. Beograd: Народни музеј у Београду, 1997. С. 233–243. Quataert, Donald. Machine Breaking and the Changing Carpet Industry of Western Anatolia, 1860–1908 // Journal of Social History. 1986. Vol. 19. No. 3. P. 473–489. Stanković, Ivan. Osnovni pojmovi ćilimarstva. Zagreb: Naklada piščeva, 1954. 115 с. Антић, Ранко. Двадесет година индустрије одеће „Први мај“ // Пиротски зборник. Т. 10. Пирот: Слобода, 1979. С. 25–34. Велкова, Сашка. Чувар дома и пламена: кућни иконостаси Пирота. Пирот: Музеј Понишавља Пирот, 2014. 90 с. Велкова, Сашка; Панајотовић, Мила. Путописци о пиротском крају. Пирот: Музеј Понишавља Пирот, 2012. 128. с. Витковић-Жикић, Милена. Пиротски ћилими. Београд: Музеј примењене уметности, 2001. 243 с. Гаротић, Сретен. Браћа Гаротић – Трговачка кућа извозник пиротских ћилимова (1869–1948). Историја једне породице. Пирот: Музеј Понишавља, 2005. 72 с. Живковић, Мита. Албум пиротских ћилимова. Тешен: S. N., S.A. 15 с., XIV листова с таблама. Здравковић, Драгиша.Ћилимарство пиротско. Прошлост, садашњост и будућност. Ниш: S. N., 1929. 42 с. Здравковић, Иван. Кућа породице Христић у Пироту // Гласник Етнографског музеја у Београду. 1955. T. 18. Београд: Етнографски музеј у Београду, 1955. C. 215–224. Јовановић, Милка. Пиротско ћилимарство и његов значај // Пиротски зборник. Т. 8–9. Пирот: Слобода, 1977. С. 311–320. Николић, Владимир. Стари Пирот – етнолошке белешке из прошлости града. Пирот: Музеј Понишавља, 1974. 118 с. Петковић, Милица; Влатковић, Радмила. Пиротски ћилим (The Pirot Kilim). Београд: Српска академија наука и уметности, 1996. 160 с. Петковић, Милица. Ћилимарско задругарство у Пироту (прилог проучавању) // Пиротски зборник. Т. 22. Пирот: Народна библиотека Пирот, 1996. С. 215–234. Савић, Миливоје. Наша индустрија и занати, њене основице, стање, односи, важност, путеви, прошлост и будућност. Т. II. Сарајево: Министарство трговине и индустрије, 1922. 358 с. Станковић, Др Стеван. Пирот и околина – запис о завичају. Пирот: Слобода,1996. 129 с. Станојевић, Фотије. Пирот и пиротске прилике. Пирот: НИП “Хемикалс”, 1996. 49 с. Стојановић, Добрила. Пиротски ћилими. Београд: Музеј примењене уметности, 1987. 113 с. Суботић Дра Ј. Савка. О нашим народним тканинама и рукотворинама. Нови Сад: Латопис Матице српске, 1904. 95 с. Тодоровић, Драган. Ружица Илић – ћилимарка из „Ћилимграда“ (Пирот) // Занатлија у пограничју. Ниш: Машински факултет у Нишу, 2014. С. 173–216. Ћирић, Jован. О пиротском ћилимарству. Сепарат. Пирот: Слобода, 1968. 29 с. Ћирић, Душан.: Мустаф Агин конак – дом Аранђела витеза Трнског // Пиротски зборник. Т. 3. Пирот: Слобода, 1971. С. 71–84. Цветковић, Марина. Два лица – колекција пиротских ћилима Етнографског музеја у Бограду. Београд: Службени гласник, 2016. 340 c. Цветковић, Марина. Домаћа текстилна радиност у околини Пирота у другој половини XIX и у XX веку // Гласник Етнографског музеја у Београду. 74 бр. 1. Београд: Етнографски музеј у Београду, 2010. С. 235–281. Цветковић, Марина. Игра шарених нити: колекција пиротских ћилима Етнографског музеја у Београду. Београд: Етнографски музеј у Београду, 2008. 100 с. Цветковић, Марина. Специфичности пиротског ћилимарства 1945 // Гласник Етнографског Музеја. 2015. Т. 79. Београд: Етнографски музеј у Београду, 2015. С. 63–96. |
||||||||
Метки: Сербия, COMMENTARII / CТАТЬИ, вещь в истории, национальный символ, традиция, ЦВЕТКОВИЧ М., ткачество, ковроткачество, Пирот