Пийович, М. Об обремененности историографии современными социальными контекстами: Примеры из «влаховедения»

Дата изменения
Дата публикации:

Рубрика: Commentarii / Статьи

Категория: Commentarii / Статьи .

Название статьи Об обремененности историографии современными социальными контекстами: Примеры из «влаховедения»
Авторы Пийович, Марко; магистр истории, Загреб, Хорватия. Адрес электронной почты защищен от спам-ботов. Для просмотра адреса в вашем браузере должен быть включен Javascript.
В рубрике Commentarii / Статьи
Год 2013 Номер журнала 2 Страницы 92-119
Тип статьи Научная статья Индекс УДК 94(497.5) Индекс ББК 63.3 (0=хорватия)
Аннотация В статье рассматривается несколько вопросов, относящихся к влаховедческим исследованиям. Под «влаховедением» автор понимает общее изучение влахов, историю понятия «влах», народа или народов, именуемых этим понятием и в целом все темы, относящиеся к феномену влахов. Статья поделена на три части, каждая из которых освещает до некоторой степени разные проблемы, однако все они являются частью более широкой исследовательской проблематики. Первая часть статьи посвящена проблеме использования заглавной и строчной букв в написании названий (предположительно) обладавших идентичностью групп, таких как  средневековые влахи. Автор полагает, что  вопрос о том, писать ли название группы с большой или маленькой буквы, в сущности,  является не столько филологическим, каким он может показаться с первого взгляда, сколько идеологическим, основанным на наших современных ценностях и традициях, которые искажают картину прошлого в нашем восприятии. Во второй части статьи автор обращается к вопросу о двуязычии на Балканах и восточном побережье Адриатики в Средние века. Основное внимание уделяется здесь вопросу о том, может ли «двуязычие» рассматривается как четко сформулированное понятие, применимое к определенному историческому явлению. Автор заключает, что концепция двуязычия является в больше степени современным конструктом, нежели исторической категорией. Другой аспект использования концепции двуязычия — это тенденция связывать случаи двуязычия с определенными лингвистическими или этническими группами, как если бы двуязычие в истории было каким-то образом связано с принадлежностью к определенной (к примеру «угнетаемой») этнической группе. Оспаривая данный тезис, автор приводит исторические примеры двуязычия, никоим образом не связанные с (этническим) «происхождением» двуязычного индивида или двуязычной группы. В последней части статьи рассматриваются вопросы общей терминологии и ее использования во влаховедческих исследованиях, а также вопросы ономастики, а именно проблема романских суффиксов в славянских личных именах и — в связи с этим — тенденция к «романизации», наблюдающаяся в ряде работ о влахах и балканской истории.  Автор заключает, что ошибочной тенденцией является не только причислять всех влахов к романцам или людям, говорящим на романских языках, но и отождествлять влахов с одной группой романоязычного населения — румынами.
Ключевые слова влахи, идентичность, национализм, Средние века, двуязычие
Полный текст статьи Язык статьи русский
Список цитируемой литературы

1. Abrahamian, Levon Hm. Mother Tongue: Linguistic Nationalism and the Cult of Translation in Postcommunist Armenia//Berkeley Program in Soviet and Post-Soviet Studies. University of California -Berkeley, 1998 (http://iseees.berkeley.edu/bps/publications/1998_01-abra.pdf (дата посещения -07.11.2013)).
2. Botica, Ivan. Vlah i vlah -nekoc i danas//Jezik i identiteti/Ur. Granic, Jagoda. Zagreb; Split: Hrvatsko drustvo za primijenjenu lingvistiku, 2007. S. 61-69.
3. Budak, Neven. Etnicnost i povijest//Etnicnost i povijest/Ur. Hersak, Emil. Zagreb: Institut za migracije i narodnosti: Naklada Jesenski i Turk: Hrvatsko sociolosko drustvo, 1999. S. 11-24.
4. Chin, Ng Bee; Wigglesworth, Gillian. Bilingualism: An Advanced Resource Book. London: Routledge (Taylor & Francis), 2007. 358 p.
5. De Saussure, Ferdinand. Tecaj opce lingvistike. Zagreb: ArTresor naklada: Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje, 2000. 578 s.
6. Dzino, Danijel. Novi pristupi izucavanju ranog hrvatskog identiteta//Radovi Zavoda za hrvatsku povijest. Zagreb, 2009. Knj. 41. S. 33-54.
7. Dzino, Danijel. Becoming Slav, becoming Croat: Identity transformations in post-Roman and early medieval Dalmatia. Leiden; Boston: Brill, 2010. 271 p.
8. Dzino, Danijel. Illyricum in Roman politics 229 BC -68 AD. Cambridge: Cambridge University Press, 2010. 242 p.
9. Edwards, John R. Multilingualism. London: Routledge, 1994. 272 p.
10. Jakic-Cestaric, Vesna. Etnicki odnosi u srednjevjekovnom Zadru prema analizi osobnih imena//Radovi Instituta JAZU u Zadru. 1972. Sv. 19. S. 99-170.
11. Jonke, Ljudevit; Stevanovic, Mihailo. Pravopis srpskohrvatskog jezika: s?kolsko izdanje. Zagreb: Matica hrvatska; Novi Sad: Matica srpska, 1966. 273 s.
12. Kordic, Snjezana. Ideologija nacionalnog identiteta i nacionalne kullture//U cast Pera Jakobsena. Zbornik radova/Ur. Ajdacic, Dejan; Lazarevic Di Dakomo, Persida. Beograd: SlovoSlavija, 2010. S. 225-239.
13. Krasic, Stjepan. Pocelo je u Rimu. Katolicka obnova i normiranje hrvatskoga jezika u XVII stoljecu. Dubrovnik: Matica hrvatska -Ogranak Dubrovnik, 2009. 575 s.
14. Mirdita, Zef. Vlasi u Historiografiji. Zagreb: Hrvatski institut za povijest, 2004. 562 s.
15. Nikolic, Zrinka. Rodaci i bliznji. Dalmatinsko gradsko plemstvo u ranom srednjem vijeku. Zagreb: Matica hrvatska, 2003. 243 s.
16. Pijovic, Marko. Nekoliko misli o mogucem podrijetlu naziva "Vlah" // Studia Mythologica Slavica. 2010. Vol. 13. S. 199-210.
17. Skok, Petar. Ceska knjiga o vlaskom pravu//Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu. 1918. Knj. XXX. S. 295-316.
18. Skok, Petar. Vlah//Enciklopedija Jugoslavije. Sv. VIII. (Srbija -Z). Zagreb: Jugoslavenski leksikografski zavod, 1971. S. 514-516.
19. Skok, Petar. Vlah//Etimologijski rijecnik hrvatskoga ili srpskoga jezika. Knj. III. Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, 1973. S. 606-609.
20. Sisic, Ferdo. Povijest Hrvata: Pregled povijesti hrvatskoga naroda. D. I. (600.-1526.). Split: Marjan tisak, 2004. 272 s.
21. Skiljan, Dubravko. Pogled u lingvistiku. 4. izmijenjeno izd. Rijeka: Naklada Benja, 1994. 241 s.
22. Truhelka Ciro. Studije o podrijetlu: Etnoloska razmatranja iz Bosne i Hercegovine. Pretisak izdanja iz 1941. Zagreb: Hrvatsko drustvo folklorista, 1992. 143 s.
23. Wolfram, Herwig. Razmatranja o «origo gentis»//Etnogeneza Hrvata/Ur. Budak, Neven. Zagreb, 1995. S. 40-53.
24. Антониjевић, Драгослав. Обреди и обичаjи балканских сточара (Посебна издања Балканолошког института САНУ. Књ. XVI). Београд: Балканолошки институт САНУ, 1982. 194 с.
25. Ивић, Павле; Грковић, Милица. Дечанске хрисовуље. Нови Сад: Институт за лингвистику у Новом Саду, 1976. 343 с.
26. Ивић, Павле; Jерковић, Вера. Правопис српскохрватских ћирилских повеља и писама XII и XIII века. Нови Сад: Филозофски факултет у Новом Саду, 1981. 226 с.
27. Ивић, Павле; Jерковић, Вера. Палеографски опис и правопис дечанских хрисовуља. Нови Сад: Филозофски факултет у Новом Саду: Институт за jужнословенске jезике, 1982. 143 с.
28. Jиречек, Константин. Конвенционални таjни jезици на балканском полуострву//Зборник Константина Jиречека. Књ. I. Београд: Српска академиjа наука и уметности, 1959. С. 315-320.
29. Jиречек, Константин. Историjа Срба. Књ. I. Политичка историjа до 1537. године. Фототипско издање из 1952. Пирот: Pi-press, 2010. 512 c.
30. Ковачевић, Jован. Досељење Словена на Балканско полуострво//Историjа српског народа. Књ. I: Од наjстариjих времена до Маричке битке (1371)/Ур. Ћирковић, Сима. Београд: Српска књижевна задруга, 1981. С. 109-124.
31. Храбак, Богумил. Ширење арбанашких сточара по равницами и словенски ратари средњовековне Албаниjе//Становништво словенского порекла у Албаниjи. Зборник радова са међународног научног скупа одржаног на Цетињу 21, 22. i 23. jуна 1990. године. Ур. Боjовић, Jован П. Титоград: Историјски институт СР Црне Горе, 1991 (http://www. rastko.rs/rastko-al/zbornik1990/bhrabak-sirenje.php (дата посещения -07.11.2013)).

 

Метки: Василий I, влахи, идентичность, национализм, Средние века, двуязычие

Печать