Новакович, Д. Склавиния Дукля: от античных традиций до византийских влияний

Дата изменения
Дата публикации:

Рубрика: Miscellanea / Смесь

Категория: Miscellanea / Смесь.

Название статьи Склавиния Дукля: от античных традиций до византийских влияний
Авторы Новакович, Боян — историк-хранитель, Музеи и галереи Никшича, Никшич, Черногория. Адрес электронной почты защищен от спам-ботов. Для просмотра адреса в вашем браузере должен быть включен Javascript., Scopus ID 57193097260
В рубрике Miscellanea / Смесь
Год 2016 Номер журнала 2 Страницы 112-135
Тип статьи Научная статья Индекс УДК; ББК УДК 94(497.1); ББК 63.3(4Юго.Сер) DOI 10.21638/11701/spbu19.2016.208
Аннотация Предметом анализа является древнейшее прошлое средневекового княжества Дукля. Первоначально это была склавиния, возникшая в юго-восточной части ранней римской провинции Далмации, где в правление Диоклетиана (284–305 гг.) была сформирована новая провинция Превалис. В центре склавинии находились руины античного города Доклеи (Doclea), от которого она и получила свое название, а вдоль побережья, к которому она тяготела, протянулся ряд укрепленных романских городов, переживших Великое переселение народов. К югу от Дукли, на территории, которую славянская колонизация захватила в меньшей степени, сохранилось ядро автохтонного населения, над которым Византия рано вернула контроль. Поэтому Дукля как самое южное славянское княжество Далмации была больше других подвержена византийскому влиянию, особенно с начала IX в., когда была основана фема Диррахий. Романское население дольше всего сохранялось в горных пределах и на агерах римских городов. Для развития славянского княжества и восприятия цивилизационных трендов большое значение имел симбиоз славянского и романского населения, особенно в зонах упомянутых агеров. Болгарское продвижение в хинтерланд Диррахия почувствовалось и в Дукле, которая, таким образом, оказалась в треугольнике между Византией, Болгарией и Сербией. Ее политическое положение в будущем будет зависеть от соотношения сил между ними. В правление Василия I (867–886 гг.) Византия сильнее осуществляла свое присутствие, что было сильно ощутимо и в бассейне Адриатического моря, и далматинские славяне оказались под ее верховной властью. Можно заключить, что в течение IX в. византийская власть над Дуклей была более непосредственно выражена, чем в случае с остальными славянскими княжествами Далмации.
Ключевые слова Дукля, фема Диррахий, славянско-романский симбиоз, христианизация, De administrando imperio
Полный текст статьи Язык статьи русский
Список цитируемой литературы

  • Баришић, Фрањо. Чуда Димитрија Солунског као историјски извори / Ур. Г. Острогорски. Београд: Српска академија наука, 1953. 157 с.

    Живковић, Тибор.Јужни Словени под византијском влашћу: 600–1025. Београд: Чигоја штампа, 2007. 499 с.

    Живковић, Тибор. Gesta regum Sclavorum. Т. 1. Критичко издање и превод / Издање приредила и текст превела Драгана Кунчер. Ур. Тибор Живковић. Београд: Историјски институт; Никшић: Манастир Острог, 2009. 192 с. (Извори за српску историју; књ. 7. Латински извори; књ. 1).

    Загарчанин, Младен. О Скадру и Доклеји у провинцији Превалис на основу археолошких свједочанстава // Историјски записи. 2014. Бр. 1–2. С. 49–66.

    Златарски, Васил. История на българската държава през средните векове: 1–3. Т. I. Първо българско царство. Ч. 1. Епоха на хуно-българското надмощие. София: Издателство «Захарий Стоянов», 2007. 485 с.

    Имамовић, Енвер. Прилог рјешавању проблема родног мјеста римског цара Диоклецијана // Историјски записи. 1975. Бр. 3–4. С. 499–507.

    Ковалевский, Егор Петрович. Собрание сочинений. В 5 тт. Т. IV: Черногория и славянские земли. Санкт-Петербург: Типография И. И. Глазунова, 1872. 371 с.

    Ковачевић, Jован.Од  досељења  Словена  до  краjа XII виjека // Историја Црне Горе. Т. I. Титоград: Научно дело, 1967. С. 251–429.

    Ковачевић, Јован. Аварски Каганат. Београд: Српска књижевна задруга, 1977. 242 с.

    Кораћ, Војислав. Мартинићи, остаци раносредњовековног града. Београд: Српска академија наука и уметности, 2001. 218 с.

    Мијовић, Павле. Acruvium-Decatera-Котор у светлу нових археолошких открића // Старинар. 1962–1963. Књ. 13–14. С. 27–48.

    Новаковић, Бојан. Трагом података о налазу оставе франачког новца у Орлини код Никшића // Историјски записи. 2011. Бр. 3–4. С. 87–96.

    Новаковић, Бојан. Дукља у спису De administrando imperio // Зборник радова Византолошког института. 2012. Књ. 49. С. 75–86.

    Новаковић, Бојан. Земље далматинских Словена у концепцији Константина VII Порфирогенита // Споменица др Тибора Живковића. Београд: Историјски институт, 2016. С. 129–149.

    Поповић, Владислав. Куврат, Кувер и Аспарух // Старинар. 1986. Књ. 37. С. 103–126.

    Поповић, Владислав. Албанија у касној антици // Илири и Албанци / Ур. М. Гарашанин. Београд: Српска академија наука и уметности, 1988. С. 201–250.

    Радусиновић, Павле. Становништво и насеља Зетске равнице од најстаријег до новијег доба. Књ. 2. Никшић: Универзитетска ријеч, 1991. 521 с.

    Ћирковић, Сима. «Насељени градови» Константина Порфирогенита и најстарија територијална организација // Зборник радова Византолошког института. 1998. Књ. 37. С. 9–32.

    Ферлуга, Јадран. Византија и постанак најранијих јужнословенских држава // Зборник радова Византолошког института. 1967. Књ. 11. С. 55–66.

    Ферлуга, Јадран. Византијско царство и јужнословенске државе од средине IX до средине X века // Зборник радова Византолошког института. 1971. Књ. 13. С. 75–107.

    Ферлуга, Јадран. Драч и његова област од VII до почетка XIII века // Глас Српске академије наука и уметности. 1986. Књ. 343 / Одељење историјских наука. Бр. 5. С. 65–120.

    Bulić, Frane. Car Dijoklecijan: njegovo ime, njegova domovina i mjesto, gdje se rodio, kada, gdje i kako je umro // Vjesnik Hrvatskog arheološkog društva. 1919. Sv. 14. S. 99–171.

    Burić, Tonči. Istočnojadranske Sklavinije i Franci u svjetlu arheoloških nalaza // Starohrvatska spomenička baština — rađanje prvog hrvatskog kulturnog pejzaža: Zbornik radova znanstvenog skupa održanog 6–8 listopada 1992 / Ur. M. Jurković, T. Lukšić. Zagreb: Muzejsko-galerijski centar, 1996. S. 137–144.

    Ćupić, Drago. Hidronimija sliva Zete // Onomastica Jugoslavica. 1982. Sv. 9. S. 23–36.

    Darrouzès, Jean. Notitiae episcopatuum Ecclesiae Constantinopolitanae. Paris: Institut français d’études byzantines, 1981. 521 p.

    Ivšić, Dubravka. Predijalni toponimi na zadarskome području // Folia onomastica Croatica. 2014. Sv. 23. S. 95–142.

    Lewis, Charlton; Short, Charles. A new Latin dictionary. New York; Oxford, 1891. 2019 p.

    Mayer, Antun. Duklja i Dioklecijan // Vjesnik za arheologiju i historiju dalmatinsku. 1954–1957. Sv. 56–59. S. 95–99.

    Manojlović, Gavro. Studije o spisu De administrando imperio cara Konstantina VII Porfirogenita // Rad Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti. 1911. Sv. 186. S. 104–184.

    Nikolajević, Ivanka. Une question onomastique du littoral méridional adriatique // Problemi seobe naroda u Karpatskoj kotlini. Saopštenja sa naučnog skupa 13.–16. decembra 1976. godine. Novi Sad: Matica srpska, 1978. S. 91–95.

    Novak, Viktor. The Slavonic-Latin Symbiosis in Dalmatia during the Middle Ages // The Slavonic and East European Review. 1953. Vol. 32. No. 78. P. 1–28.

    Ohme, Heinz. Concilium Constantinopolitanum a. 691/2 in Trullo habitum: (Concilium Quinisextum). Berlin; Boston: De Gruyter, 2013. 131 p.

    Schlumberger, Gustave. Sigillographie de l’empire Byzantin. Paris: Ernest Leroux, 1884. 749 p.

    Starac, Alka.Carski posjedi u Histriji // Opuscula Archaeologica Radovi Arheološkog zavoda. 1994. Sv. 18. S. 133–145.

    Sticotti, Piero. Die römische Stadt Doclea in Montenegro. Wien: Schriften der Balkankommission Antiquarische Abteilung, VI, 1913. 226 p.

    Šeparović, Tomislav. Razmatranja o karolinškom novcu iz Donjih Lepura // Starohrvatska prosvjeta. 2012. Sv. 39. S. 35–44.

    Škegro, Ante. Patrimony of St. Peter in Dalmatia // Povijesni prilozi. 2001. Sv. 21. S. 9–28.

    Škegro, Ante. Papal possessions in the eastern Adriatic // Arheološki vestnik. 2004. Sv. 55. S. 429–438.

    Šimunović, Petar.Prvotna simbioza Romana i Hrvata u svjetlu toponimije // Rasprave: Časopis Instituta za hrvatski jezik i jezikoslovlje. 1984–1985. Sv. 10–11. S. 147–200.

    Šimunović, Petar.Sakralni toponimi sa sut- +svetačko ime u razdoblju kasne antike do predromanike // Folia onomastica Croatica. 1996. Sv. 5. S. 39–62. 

    Vasmer, Max. Die Slawen in Griechenland. Berlin: Verlag der Akademie der Wissenschaften, 1941. 350 p.

    Werner, Joachim. Der Schatzfund von Vrap in Albanien. Wien: Österreichische Akademie der Wissenschaften, 1986. 118 p.

    Zagarčanin, Mladen.Novi pečat Arhonta Petra // Nova antička Duklja. 2015. Knj. VI. S. 201–207.

    Živković, Tibor.Constantine Porphyrogenitus’ kastra oikoumena in the Southern Slavs principalities // Историјскичасопис. 2008. Књ. 57. S. 9–28.

    Živković, Tibor.An Unknown Source of Constantine Porphyrogenitus // Byzantinoslavica. 2010. 1–2. S. 129–143.

    Živković, Tibor.On the beginnings of Bosnia in the Middle Ages // Spomenica akademika Marka Šunjića (1927–1998). 2010. S. 161–180.

    Živković, Tibor.De conversione Croatorum et Serborum. A Lost Source. Belgrade: Institute of History, 2012. 255 s.

 

Метки: христианизация, De administrando imperio, MISCELLANEA / СМЕСЬ, Дукля, фема Диррахий, славянско-романский симбиоз

Печать